PANIKA NA ZAPADU - KINA OGRANIČAVA IZVOZ TRI KLJUČNE SIROVINE! Ugrožena proizvodnja čipova, mina, naočara za noćno osmatranje

Autor: B. K. - E. S. T.

Vesti

01.09.2024

20:50

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Pod kontrolom Pekinga 98% svetske ponude galijuma i 60% rezervi germanijuma, a slično je i s antimonom

PANIKA NA ZAPADU - KINA OGRANIČAVA IZVOZ TRI KLJUČNE SIROVINE! Ugrožena proizvodnja čipova, mina, naočara za noćno osmatranje

Zapadni tehnološki, ali i vojni giganti u pravoj su panici jer je Kina već ograničila izvoz dve ključne sirovine galijuma i germanijuma, a iz Pekinga najavljuju da bi isto mogli da urade i s antimonom.

Zbog ovog ograničenja cena je duplirana na svetskom tržištu, a ugrožena je proizvodnja čipova, poluprovodnika, protivtenkovskih mina, naočara za noćno osmatranje i druge komunikacione i vojne opreme.

VELIKI PROBLEM

Administracija kineskog predsednika Si Đinpinga, kako piše Fajnenšel tajms (FT), ovim je pokazala da je i te kako spremna da uzvrati udarac, pošto američko ograničenja izvoza gotovih tehnoloških proizvoda u Kinu ugrožava kinesku ekonomiju i industriju.

Dve sile, inače, dugo su prvo u tihom, a onda i otvorenom ratu oko materijala neophodnih za unapređenje visoke tehnologije.

- Ograničenja Pekinga na isporuke germanijuma i galijuma, koji se koriste za poluprovodničke aplikacije i komponente vojne i komunikacione opreme, dovela su do skoro dvostrukog povećanja cena ovih minerala u Evropi tokom prošle godine - prenosi FT i dodaje da je cena germanijuma porasla 52 odsto od početka juna na 2.280 dolara po kilogramu.

Kina proizvodi 98 odsto svetske ponude galijuma i 60 odsto germanijuma, navodi list podatke geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država.

- Situacija s Kinom je kritična. Zavisni smo od njih - rekao je izvor Fajnenšel tajmsa iz kompanije kojoj nisu naveli ime, ali su naglasili da je veliki potrošač poluprovodničkih materijala.

Izvor FT navodi da su ukupne isporuke galijuma iz Kine pale 50 odsto od trenutka kada je vlada u Pekingu počela s ograničenjem izvoza.

- Ako Kina dodatno smanji izvoz galijuma, kao što je to učinila u prvoj polovini godine, onda će naše rezerve biti potrošene i doći će do nestašice - tvrdi sagovornik lista.

Šta novi potez Kine u ratu mikročipovima znači za svet?

Analitičari kažu da je kontrola jasno pokazala da je vlada predsednika Si Đinpinga spremna da cilja zapadne ekonomske interese kako bi odgovorila na zapadna ograničenja pristupa najsavremenijim čipovima i drugim naprednim tehnologijama. Dva pomenuta materijala su neophodna za proizvodnju naprednih mikroprocesora, proizvoda od optičkih vlakana i naočara za noćno osmatranje, tako da bi smanjeni izvoz mogao ozbiljno da poremeti proizvodnju takve robe.

ŠALJU SIGNAL

Peking je takođe najavio ograničenja izvoza antimona, minerala koji se koristi u municiji za probijanje oklopa, naočarima za noćno osmatranje i preciznoj optici.

Kori Kombs, pomoćnik direktora konsultantske kuće "Trivijum Čajna" sa sedištem u Pekingu, kaže da je glavna motivacija Pekinga da pošalje signal da bi mogao da uzvrati na pritisak SAD na kineske kompanije i vitalnu industriju.

Jasna paralela s litijumom

Upravo ova kriza oko isporuka galijuma, germanijuma i antimona pokazuje koliko je, u bezbednosnom smislu, važno da neka zemlja ima takozvane kritične sirovine. To, naravno, ne zavisi od te države, već od prirodnih resursa koje poseduje, ali kada ih već ima, verovatno je najgluplja moguća stvar da ih ne iskoristi.
Prepoznajete, naravno, da ovde sada govorimo o litijumu, čije je jedno od većih i kvalitetnih nalazišta u Srbiji. Paralela je očigledna, s tim da izjave svih državnih zvaničnika, kao i državnika iz EU, koji su o tome govorili, potpuno jasno govore da o iskopavanju u okviru projekta "Jadar" nema ni govora sve dok ne bude potpuno sigurno da to neće ugroziti životnu sredinu.

Veliki rat i na polju veštačke inteligencije, Kina ima kvantitet, a Amerikanci kvalitet

Trka između Kine i Amerike prisutna je i na polju veštačke inteligencije. Trenutno, ma koliko će mnogima to zvučati neverovatno, ugrubo gledano, prednost je na strani Kine, koja ima čak šest puta više izuma na bazi generativne veštačke inteligencije. U prošloj deceniji, naime, bilo je oko 54.000 pronalazaka, od čega je više od 38.000 kineskih. Ipak, postoji i drugi, verovatno važniji segment, u kojem Amerika apsolutno dominira.

Kina je zatražila mnogo više patenata nego bilo koja druga zemlja kada je u pitanju generativna veštačka inteligencija, pokazuju podaci UN. Sjedinjene Države su na drugom mestu, ali daleko iza Kine.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da je od 54.000 pronalazaka za koje su Kinezi tražili patent za deset godina, čak četvrtina iz prošle godine, što pokazuje eksplozivni rast i interesovanje za novu tehnologiju.

S druge strane, međutim, ako se ne gleda prost broj patenata, već to koliko je ko razvio najsavremenijih sistema veštačke inteligencije, situacija se drastično menja. Tako se 2023. pojavio 61 značajan model mašinskog učenja iz institucija sa sedištem u SAD, dok je u Evropskoj uniji ta brojka 21, a u Kini 15. Od zemalja EU najviše ih je imala Francuska (osam), na koju otpada više od 50% ovih izuma.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.