SRPSKI TELEGRAF ISTRAŽUJE TEMU NA KOJOJ PRAVNICI U EVROPI I KOD NAS LOME KOPLJA: SKAJ ŠIROM OTVORIO PANDORINU KUTIJU!

Vesti

27.10.2024

20:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Stručnjaci vode veliku polemiku ne samo o zakonitosti presretanja i hakovanja komunikacije na ovakav način već i o implikacijama koje to može da ima na pravni poredak i suverenost Srbije

SRPSKI TELEGRAF ISTRAŽUJE TEMU NA KOJOJ PRAVNICI U EVROPI I KOD NAS LOME KOPLJA: SKAJ ŠIROM OTVORIO PANDORINU KUTIJU!

U svakoj istini ima mnogo istina. Mogla bi ovo biti neka stara poslovica, ali ako i nije, teza je koja se pokazala kao potpuno tačna kada je u pitanju tema koju je odlučio da istraži Srpski telegraf: Da li će Skaj aplikacija, odnosno njeno otvaranje i dešifrovanje, na kraju doneti više koristi ili će šteta nadmašiti tu korist?

Ukoliko vam pitanje ne zvuči logično, jer se, na prvi pogled i na prvu loptu, može reći da je čudno da neko preispituje nešto što je omogućilo operativno (obratite pažnju na ovu reč, važno je) rasvetljavanje pojedinih kriminalnih dela ili je donelo indicije o njihovim izvršiocima, ne treba vam zameriti. To, zaista, izgleda tako. Ipak, da se vratimo na konstataciju s početka, u svakoj istini ima mnogo istina...

Pre nego što se pozabavimo objašnjenjem šta je, u stvari, Skaj i kako je do celog ovog zamešateljstva došlo, preskočimo za trenutak uobičajeni redosled i pomenimo samo ono što ćete svakako na kraju ovog teksta i u nastavcima koji će uslediti narednih dana pročitati kao svojevrstan zaključak: uz sve dobro što je donelo dešifrovanje Skaja, ono je, nažalost, otvorilo i Pandorinu kutiju o kojoj će se tek raspravljati. Te rasprave širom Evrope su već uveliko u toku, praćene i nekim odlukama koje se pobornicima teze da je sve rađeno zakonito i da otvaranje Skaja nikako ne treba dovoditi u sumnju neće svideti, ali doći ćemo i do toga.

GRAD RUBE

Za početak, presretanjem i dešifrovanjem Skaj aplikacije otpočeli su krivični postupci u mnogim državama, od kojih neki podrazumevaju suđenja za najteža krivična dela. Ono što se postavlja kao pitanje u gotovo svakom krivičnom postupku jeste da li su komunikacije zakonito pribavljene. Do sada je nesporno da su ovi podaci dovoljni za pokretanje krivičnih postupaka u mnogim zemljama, ali da li su dovoljni da bi se na osnovu njih presudilo, pokazaće vreme.

U slučajevima Belivuka, Šarića i drugih klanova postoji mnoštvo drugih dokaza

Da ne bi bilo nikakve zabune, odlukom da se bavi ovom temom Srpski telegraf ni na koji način ne dovodi u pitanje postupke, pre svega, onaj protiv mafijaške grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, ali i drugih vezanih za "kavački", "škaljarski" i druge klanove, poput Šarićevog.

Republika — Marko Miljković, Darko Šarić, Veljko Belivuk

Naprotiv, u dosadašnjem toku tih suđenja jasno se videlo da je ispoštovano upravo ono čime smo se bavili u ovom tekstu, odnosno Skaj komunikacija optuženih je praćena velikim brojem čvrstih materijalnih i drugih dokaza koje je priložilo tužilaštvo. Od DNK tragova, preko njihove nadzirane komunikacije uz dozvolu našeg suda, do nepobitnih iskaza nekoliko svedoka-okrivljenih i svedoka-saradnika, članova određenog klana.

To, dakle, nema niti može imati bilo kakve dodirne tačke s ovim o čemu pišemo.

Prema do sada dostupnim informacijama, ova komunikacija je dobijena zajedničkom akcijom francuskih, holandskih i belgijskih organa. Serveri, preko kojih je funkcionisao svaki telefon sa Skaj aplikacijom, bili su smešteni u francuskom gradu Rube. Dalje informacije govore da je francuski sud odobrio najpre meru presretanja komunikacija, što bi po našem zakonu odgovaralo klasičnom prisluškivanju telefona.

Ono što se razlikuje između takvog prisluškivanja u Francuskoj i Srbiji jeste to što je, na primer, u Srbiji prisluškivanje dozvoljeno samo ako je upravljeno na konkretnu osobu i zbog otkrivanja konkretnog krivičnog dela. Za razliku od toga, francuski sud je naredio prisluškivanje svih korisnika Skaj aplikacije, gde god se oni nalazili i nezavisno od toga da li su osumnjičeni za bilo koje krivično delo, što po našim zakonima nije dozvoljeno i predstavlja masovni nadzor.

Francuzi proglasili državnom tajnom

Kako kažu stručnjaci, ono što je vrlo opasno po pravni poredak jeste činjenica da je Francuska proglasila državnom tajnom detaljan način presretanja i dešifrovanja Skaj komunikacije. Znači, ukoliko ih bilo koja država kojoj su dostavili tu komunikaciju pita kako je pribavljeno nešto što bi moglo biti dokaz, Francuska ne bi morala da odgovori na to pitanje. To otvara mogućnost primene raznih tehničkih sredstava kako bi se u svakom mogućem segmentu špijunirala druga država, što bi predstavljalo povredu njenog suvereniteta.

Međutim, u očiglednoj nameri da se ogradi od ovakve situacije, verovatno svestan do kakvih će sve kontroverzi doći, francuski sud je u svojim naredbama eksplicitno naveo da se ove komunikacije presreću isključivo radi dokazivanja krivičnih dela izvršenih na teritoriji Francuske. I pored toga, po završetku ove akcije, koja je trajala skoro dve godine, francuski organi su podelili ove komunikacije sa svakom zainteresovanom državom.

Ta podela informacija se na samom početku odvijala kao korespodencija evropske policije s nacionalnim policijama. To je značilo da je u pitanju samo policijska operativna informacija. To znači da se takve razmenjene informacije koriste samo kao indicije o eventualnom krivičnom delu i operativni podaci, a ne kao dokaz u postupku. Primera radi, pošalje se fotografija objekta u kojem se sumnja da je neko ubijen, pa je na policiji i nadležnim organima, pre svega, tužilaštvu, da na osnovu proste informacije prikupe dokaze, uzmu DNK materijal, tragove krvi, jednom rečju prikupe dokaze, ono do čega bi se došlo i da je informacija stigla na neki drugi način (npr. nečijom telefonskom dojavom).

Protivnici se pozivaju na Ustav

U dosadašnjim raspravama pravnih eksperata o Skaju i radovima objavljenim na tu temu, oni koji se protive apsolutnoj primeni Skaja kao dokaza, bez ikakvih dodatnih kriterijuma, pozivaju se, između ostalog, i na Ustav Srbije. Suština njihovog obrazloženja je da "u Ustavu i zakonima Srbije ne postoji ni teoretska mogućnost da bilo koja država prisluškuje državljane Srbije u trenutku dok se nalaze na teritoriji Srbije, za navodna krivična dela koja su u nadležnosti Srbije, a bez ikakvog znanja i odobrenja naše države". Sve drugo, kažu, može se podvesti pod pojam špijunaže.

Dakle, Skaj komunikacija je najpre trebalo da posluži samo kao smernica, a ne ključni i često jedini dokaz.

Da bi se postiglo to da Skaj komunikacija bude dokaz, naši pravosudni organi su zatražili od Francuske da im to preda i to preko pravosudnih organa. Na taj način, nešto što nije dokaz i što je operativni podatak, do koga je naša policija došla preko Evropola, pretvoreno je, kako upozorava jedan od pravnih eksperata s kojim smo razgovarali, veštački i prividno, u dokaz, samo zbog toga što je dostavljeno sve to isto, ali preko francuskog suda.

Ovo su neke od najvećih opasnosti

1. Otvara se mogućnost da druge države masovno špijuniraju naše građane, a da mi o tome nemamo pojma (vojna, biznis i svaka druga špijunaža)
2. Potencijalno kršenje Ustava i prava zagarantovanih ustavom
3. Zloupotreba podataka koji budu prikupljeni, a nemaju nikakve veze s kriminalom
4. Kršenje suvereniteta Srbije od drugih država
5. Uspostavljanje pravnog presedana da se građani mogu pratiti i prisluškivati bez sudske naredbe
6. Ugrožavanje bezbednosti Srbije
7. Dalja zloupotreba budućih naprednih tehnologija bez ikakvih ograničenja
8. Tehnička manipulacija pribavljenim podacima, njihova izmena i prilagođavanje (montiranje/lažiranje), jer se ne zna kako se do njih došlo, a često ni ko zaista stoji iza razmenjenih poruka (tekstualnih), ako se ta osoba sama nije identifikovala niti da li su te poruke potpuno autentične, tj. verodostojne. Kod glasovnih poruka i razgovora, s druge strane, sve se može dokazati veštačenjem glasa

- Nešto što je određeno da bude operativna informacija ne može postati dokaz samo zbog promene pošiljaoca koji taj dokaz dostavlja. Takođe, način dostavljanja ne poništava činjenicu, koju niko ne spori, da su organi druge države pratili, bez dozvole, komunikaciju građana druge države i to na teritoriji te druge države - objašnjava za Srpski telegraf pravni stručnjak koji se temom Skaja bavi duže vreme.

Nemačke sudije se žalile Sudu EU u Luksemburgu, zahtev prihvaćen

Skajem se bavi i evropska stručna i druga javnost, a pažnju je posebno privukao slučaj u kom su sudije regionalnog suda u Berlinu podnele preliminarni zahtev Sudu EU u Luksemburgu, protiveći se Skaju kao dokazu. Jedna od stavki u zahtevu nemačkog suda odnosi se na to što Francuska krije tehničke detalje hakovanja. Druga stavka je da su podaci (nigde se ne pominju dokazi, već isključivo podaci, što je samo po sebi indikativno) pribavljeni bez nemačkog učešća, iako su korisnici bili na teritoriji Nemačke. Treća bitna teza nemačkih sudija je to da nadzor i hakovanje nisu urađeni po pravilima nemačkog zakona koji zabranjuje masovni nadzor.

Sud u Luksemburgu je usvojio ove zahteve.

TO JE REALNOST

On naglašava da to bukvalno otvara Pandorinu kutiju:

- Ukoliko ovo prođe, to bi značilo da, primera radi, Francuzi ili Holanđani mogu bez ikakvih prepreka špijunirati ljude u Srbiji koji nemaju nikakve veze s kriminalom. Dakle, one koji rade u namenskoj industriji, Vojsci, s raznim poverljivim materijalom, mogla bi da se omasovi biznis-špijunaža, mogli bi pratiti komunikaciju državnih službenika, zaposlenih na berzi, ljudi u bezbednosnim strukturama i tajnim službama. Bilo bi to ozakonjenje praktično neograničene mogućnosti masovnog praćenja naših državljana od neke druge države. A mi, odnosno naši nadležni državni organi, to ne bismo ni znali. Zvuči zastrašujuće, zar ne? Ali, verujte, i apsolutno realno.

Šta je suštinski Skaj

Sky ECC, kako je puno ime ove aplikacije, bio je zatvoreni tehnološki sistem, za čiju upotrebu je bilo potrebno da se od kompanije kupi mobilni telefon, SIM kartica od određenih američkih provajdera i na kraju uplati pretplata u iznosu od 600 do 2.200 dolara, u zavisnosti od vremenskog perioda korišćenja.

Kada se ovi uslovi ispune, kupac poštom dobije uputstvo za upotrebu, kreira nalog i koristi aplikaciju kao i bilo koju drugu. S druge strane veze mora da bude osoba koja takođe ima Skaj telefon i aplikaciju.

Ova aplikacija imala je određene specifičnosti, poput toga da u mobilnom telefonu bude sakrivena kao kalkulator, a da sadržaj komunikacije bude automatski izbrisan kada se unese pogrešna šifra. Ključan je bio algoritam za šifrovanje. U komunikacionom smislu je bio dosta kraći, a zaštita nije mogla da se probije komercijalnim sredstvima dekripcije. Upravo to je ovu aplikaciju učinilo popularnom kod kriminalaca.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Naši sudovi o Skaju i zašto preovladava stav da to ne sme biti jedini dokaz i da se ne može isključivo na tome bazirati presuda

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.