Ekskluzivan intervju Igora Đorđevića, glumca koji je ulogom u "Korenima" pomerio granice!

Foto: Srpski telegraf

Igor Đorđević...

Serijom "Koreni" autori su postigli mnogo toga, između ostalog i to da Ćosićev roman bude jedan od najtraženijih u knjižarama. Veliko iskustvo i još veća provera za sebe ostaje najvažnije Igoru Đorđeviću, maestralnog u ulozi Đorđa Katića.

- Najbolji način da saznate da li ste sposobni da dobro odigrate ulogu jeste da je odigrate i gledate kako ona komunicira sa gledalištem - kaže na početku razgovora za novogodišnji broj Đorđević.

Foto: Srpski telegraf

Igor...

* Jeste li imali potrebu da saberete utiske zašto su vama "Koreni" važni?

- Ne sabiram utiske. Nemam potrebe ni talenta za podvlačenje crta. Verovatno loša osobina, ali nepopravljiva u mom slučaju.

* Za nekoga ko se ne bavi glumom, čini se da posle Đorda Katića ne može više - sve ste dali i pokazali, pa se pita kako ovaj čovek može sad da prevaziđe sebe?

- Ako čovek stalno ne prevazilazi sebe, onda se on vrti ukrug ili šlajfuje u mestu. Takve komentare sam čuo i posle prve odigrane glavne uloge u pozorištu. Tada sam bio mlad i skoro da sam poverovao u to. A onda sam shvatio da stavljanjem bilo koje granice ispred mene postavljate mi u stvari visinu koju sledeću napadam. Mislim da je prava istina da čovek uvek može da ide dalje i dublje. Da nije tako, ostali bismo bez mnogo dobrih uloga i filmova, slika i kompozicija. Evo, uzmite primer Ćosićevih "Korena", za koje mnogi kažu da je njegov najbolji roman. Ali, zamislite da je u to poverovao i time se zadovoljio, ostali bismo bez svih njegovih sledećih odličnih romana, koji su postali tako bitan deo naše književnosti.

Foto: Srpski telegraf

Sloboda i Igor u seriji "Koreni"...

* Jedan vaš kolega je izjavio da je serija ne samo lekcija iz istorije već lekcija za život.

- Po meni svaka serija, film, pozorišna predstava, osim ako nema za cilj puku zabavu i iskjučivo gledanost (profit), ima zadatak da nam kroz veštu igru i uzbudljivu priču uputi prava pitanja, da nas negde suoči sa sobom. U trci za gledanošću današnje TV produkcije razmišljaju isključivo tržišno, a zakoni su tržišta jasni - da sa što manje sredstava snimite što gledanije programe bez ikakve potrebe za dubinom. Zapravo, oni od dubine zaziru jer smatraju da se teže vari. Polaze od pretpostavke da narod ne želi da misli, već pre svega samo da se zabavi i zaboravi. Kapitalizam i dubina, profit i moral ne idu zajedno. Otuda smo zatrpani korovom "Farmi" i "Zadruga". Ali projekat kakav su "Koreni" dokazuje da se može postići velika gledanost koja nije konfekcija, nije senzacija, nije prostakluk i koja je čak naslonjena na književno delo, a odjekuje jače od masne psovke i razbibrige. Time što publici ne nudimo bolji sadržaj ne znači da je publika plitka, pre će biti da je to ponuda.

* Mi Srbi smo osetljivi na istoriju, a iznova padamo na ispitima. Hoćemo li se ikad dozvati pameti?

- Mišljenja sam da Srbi, baš kao i svi drugi narodi na ovoj zemaljskoj kugli, moraju da evoluiraju ili da izumru. Moje mišljenje je da je, kao i kod života pojedinca, isto i kod naroda, jer život jedinke je kao i istorija naroda - problematičan. U prirodi života je da pred vas postavlja izazove. Rešavajući ih, vi napredujete.

Foto: Srpski telegraf

Igor Đorđević i Sloboda Mićalović...

* Kako narod može da evoluira?

- Jedino kroz pojedinca, vas, mene i čoveka/žene koji čita ovaj intervju. Velika je spoznaja da možemo menjati svet jedino menjajući sebe. Bez te spoznaje, opet ćemo verovati da će nekakva revolucija promeniti stvar i doneti pravdu, opet ćemo na ulicama da menjamo vođe i da dobijamo iste ili gore i opet ćemo se vrteti ukrug i jesti sopstveni rep, postavljajući stalno pitanje: kad ćemo se kao narod urazumiti.

* Praznici bi trebalo da nas opomenu i podsete na prave vrednosti. Šta to često zaboravljamo?

- Ovo što sam rekao. Krenimo od sebe i svoje porodice. Zagledajmo se duboko u sebe, ne tražeći uzrok nevolja spolja.

* Šta vama znače praznici, imate li listu odluka, želja?

- Praznici služe upravo okretanju porodici. U današnjoj ludoj užurbanosti, koja uvek začini površnost, praznici su dobre tačke zastajkivanja pored najdražih da nas podsete čemu sve ovo.