NOBELOVA NAGRADA U RUKAMA AUTSAJDERA

Foto: Tanjug/AP

Ko će ga naslediti?

DOSADNA ODLUKA

Ovoga puta, kako se i očekivalo, odluka je daleko "dosadnija" i konvencionalnija, te je laureat britanski pisac Kazuo Išiguri. U saopštenju akademije navodi se da ovaj "pisac snažnog emotivnog naboja otkriva ambise koji se kriju ispod iluzornog osećaja povezanosti sa svetom".

Bio bih dirnut ako bih makar delimično doprineo nekoj boljoj atmosferi

- On je nešto između Džejn Ostin i Kafke, sa primesom Prusta. Išiguro je pisac velikog integriteta koji stvara sopstveni estetski univerzum - kazala je nakon objave laureata Sara Daniju u ime akademije. Ona je dodala i da je na javnosti da zaključi da li i ovoga puta treba da se diže larma budući da je nagrada završila u rukama pisca sa engleskog govornog područja. Išiguro je stranim medijima izjavio da je imenovanje za Nobelovu nagradu za njega "zapanjujuće laskavo".

POZITIVNA PROMENA

- Živimo u veoma nesigurnom momentu i nadam se da svi nobelovci mogu biti sila za nešto pozitivno u ovom svetu. Bio bih dirnut ako bih makar delimično doprineo nekoj boljoj atmosferi - kazao je Išiguro.

Njegovi najpoznatiji romani "Ostaci dana" i "Nikad me ne puštaj" pretočeni su i na filmsko platno sa velikim uspehom. Napisao je osam knjiga, koje su prevedene na 40 jezika.

Kladioničari ga zanemarili

Iako akademija drži u strogoj tajnosti kandidate u užem izboru, kladionice nemaju tu obavezu. Prema prognozama kladioničara, Kenijac Ngugi va Tiong'o i Japanac Haruki Murakami bili su vodeći kandidati sve do nekoliko sati pred dodelu, kada ih je pretekla do tada trećeplasirana Kanađanka Margaret Atvud. Išiguro nije bio ni na širem spisku favorita. Inače, akademija kandidate iz užeg izbora objavljuje tek 50 godina kasnije.

Ko je sledeći?

Uz svaku dodelu Nobelove nagrade idu i nagađanja koje su političke trice iza odluke akademije. Prethodnih dana mnogi kritičari isticali su kako je vreme da ovo priznanje ode u ruke azijskog pisca, pa su svi tipovali na Murakamija. Britanski pisac japanskog porekla je u tom pogledu uspešan kompromis. Urednik kulture jednog švedskog lista Bjor Viman isticao je i Antonija Loba Antunesa, ali i Ismaila Kadarea iz Albanije kao pisce koji su svojim radom svakako zaslužili ovo priznanje.