Aleksandra I Karađorđevića moramo vratiti Srbiji Ćutanje smo platili ubistvom Jugoslavije!

Foto: Tanjug/M. KAROVIĆ

Vuk Drašković

Serija "Kralj" u režiji Zdravka Šotre, koja je nedavno počela da se snima i izazvala veliko interesovanje javnosti, ekranizacija je romana "Aleksandar od Jugoslavije". O ulozi i žrtvi kralja ujedinitelja, istorijskim nepravdama i ćutanju za naš list govori revolucionar, političar, ali pre i iznad svega, pisac Vuk Drašković.

* Scenario za seriju "Kralj", po vašim rečima, najvernije se drži knjige. Da li će serija ohrabriti da se napokon progovori o ulozi i žrtvi kralja Aleksandra I Karađorđevića?

 - Sigurno hoće i treba. Srbi treba njime da se ponose jer je bio veliki državnik, vojskovođa i ratnik. Pobednik u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu, prva žrtva fašizma u Evropi. Takvog čoveka ne bi se odrekao i zaboravio nijedan narod, osim nas, i to zbog banalnih ideoloških razloga. Francuzi su imali Napoleona, Nemci Bizmarka, Italijani Garibaldija, a mi Aleksandra. Zaboravili smo ga, a Francuzi ga pamte. U Parizu su podigli spomenik i Aleksandru i njegovom ocu kralju Petru. Moramo ga vratiti Srbiji.

* Zbog čega je to važno?

- Zato što je istina uvek važna. Na lažima se ništa dobro ne može izgraditi niti mogu trajati večno. Bio je ujedinitelj, stvorio je zajednicu naroda i prvu državu u kojoj su živeli svi Srbi. Želeo je da to bude balkanska Amerika. I bila bi da ga nisu ubili. Jugoslaviju nije podelio na plemenske i nacionalne državice. Govorio je da bi to bile mine koje bi jednog dana eksplodirale i razbile državu. Jugoslaviju je decentralizovao po uzoru na Ameriku - devet banovina i deseti Beograd, kao Vašington DC. Banovinama je dao imena po vodama - Dravska, Savska, Primorska, Vrbaška, Drinska, Zetska, Dunavska, Moravska i Vardarska.

Foto: wikimedia.org

Aleksandrar I Karađorđević

* U romanu su istorijski detalji koji se ne mogu naći u udžbenicima. Koliko nas je koštalo ćutanje?

- Nismo imali istinitu nacionalnu istoriju. Istorija je počinjala u Jajcu, a sve što je bilo pre, naročito u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, bilo je prećutkivano i lažirano. Da bi komunistički pobednici bili veliki, njihovi prethodnici morali su biti mali. Isto je bilo i sa kulturom, ali ćutanje smo platili ubistvom Jugoslavije i velikim stradanjem naroda.

* Pišete 20. knjigu. Roman "Sudija" doživeo je desetine izdanja. Šta vam romani nisu doneli?

- Nisu mi ništa odneli, ali ni doneli ono što sam zaslužio.

* Da se kontinenti razvrstavaju po stvaralaštvu, na kom bi bio naseljen naš narod?

- Naš narod bio bi u Evropi, na svom kontinentu. Srbija je deo Evrope, dala je veliki doprinos evropskoj kulturi, nauci i civilizaciji i ne može se nikako preseliti u Aziju, kako bi neki želeli. Evropa u Srbiji, Srbija u Evropi. Tako mora biti.

* Svesni ste autoriteta koji pisac odaje u javnosti. Da li je interesantniji pisac ili junak koji ga inspiriše?

- U slučaju romana o Aleksandru, mnogo je interesantniji i važniji junak od pisca.

* Decenijama ste bili pod udarima vlasti. Pretrpeli ste nenadoknadive lične gubitke. Može li pero doneti mir?

- Ništa mi ne može doneti mir. Ono što se desilo meni, mojoj porodici i ljudima oko mene koji su se borili za demokratske promene u Srbiji toliko je surovo i strašno da će me patnja i nemir pratiti do kraja života.