Tkalja sa diplomom Akademije primenjene umetnosti: Opstaćemo samo ako znamo ko smo i odakle smo!

Foto: Privatna arhiva

Zagorka Stojanović

Zagorka Stojanović, tapiserist, kostimograf, scenograf, ilustrator i modni kreator, koja se usavršavala, predavala i izlagala u najznačajnijim svetskim centrima kulture poput Pariza i Njujorka, sada stvara u svom Tkačkom dvoru u Ratarima kod Mionice. Za sebe kaže da je tkalja koja je završila Akademiju primenjene umetnosti:

- Kažem da sam tkalja jer najviše volim da tkam. To je predivan zanat i mislim da svaka tkalja privuče iz kosmosa svoju nit i da sve tkalje tkaju na jednoj niti. Sad sam ja, u ovom vremenu, privukla tu nit i trudim se da to prenesem dalje. Nama je važno da znamo ko smo i da znamo odakle smo jer tako ćemo opstati. Ako zadržimo to blago duha, koje se ogleda u tkanju, slikanju, oblikovanju lepih predmeta za upotrebu, ako zadržimo tu tradiciju, zadržaćemo i duh naših predaka i niko nam ništa neće moći - jer to smo mi.

Foto: Privatna arhiva

Za Zagorku je srpski reditelj i istoričar umetnosti Đorđe Kadijević, prilikom otvaranja jedne njene izložbe, kazao da je uvek zamišljao kao ženu koja čim otvori oči nešto stvara. Sagovornica ne krije da je vaspitavana da je život borba, ali i da su joj kreacije pomogle da ostvari slobodu, da može da radi šta god poželi. Zato je vrata svog Tkačkog dvora otvorila za posetioce.

- Postala sam turistička atrakcija, i to me uvek nasmeje. Svoju kuću sam otvorila da bi naš narod, koji je dosta nezadovoljan i koji je zapostavio tradiciju, mogao da vidi kako jedan umetnik živi i stvara. Naravno, imam puno posetilaca. Osim toga, pošto sam prvenstveno kostimograf, imam prijatelje i među glumcima i kulturnim radnicima, koji rado dolaze kod mene i za dž darujemo predstave, književne večeri, organizujemo kulturna dešavanja. Svi odlaze ozareni sa tih predstava, a meni je to mnogo važno.

Kod mene su bili Petar Božović, Nela Mihajlović, Mirjana Bobić Mojsilović, Ljubivoje Ršumović, puno, ali zaista puno, ljudi je bilo. Naravno, najznačajnije su mi večeri koje svake godine u avgustu organizujemo u znak sećanja na Živana Saramandića - navodi Stojanovićeva.

Zagorka od preko 100 pozorišnih predstava, serija i filmova na kojima je bila angažovana kao kostimograf izdvaja kostime koje je radila za seriju "Salaš u Malom Ritu", zbog izuzetne saradnje sa rediteljem Brankom Bauerom, a svojim kreacijama i danas uspeva da udahne nov život prepoznatljivim srpskim odevnim predmetima.
- Mi umetnici ne damo da naša kultura zatre i da se potre. Uvek nas ima na bedemu. Kad sam radila u svetu, uvek sam radila na način da se oseti ovo podneblje. Naravno, u svakom dobu to dobije neki drugi vid, što je slučaj sa šik šajkačama, koje je prvi nosio pevač iz grupe Sevdah bebi u njihovom spotu -dodaje Stojanovićeva.

Umetničko delo spaja - Svaki put kad se nađete u nekoj novoj sredini mnogo je važna povratna reakcija jer meni su sve izložbe po svetu uvek davale povratnu reakciju te sredine u kojoj sam. Komunikacija između umetničkog dela i gledaoca je najvažnija. Ona nas spaja! Mislim da se svi umetnici sveta razumeju i razmenjuju - ističe Zagorka.