Vesna Šašić o prvoj kulturnoj manifestaciji u Srbiji: Hotel Beograd "u tem Somboru"!

Foto: Miloš Nadaždin

Miloš Biković

Treći Somborski filmski festival, koji će biti održan od 10. do 13. jula 2020. godine, biće jedan od ne samo prvih filmskih festivala već i kulturnih manifestacija uopšte u Srbiji nakon vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije. U ovom neobičnom periodu za kulturne radnike i samu publiku, najava takvog događaja nosi sa sobom ohrabrenje za povratak u normalnost, na koju smo navikli. I ne samo to već predstavlja i podstrek za srpsku kinematografiju i filmove koji su tek počeli da se prikazuju u bioskopima i na festivalima, a čija je distribucija naprasno prekinuta.

Tom prilikom razgovaramo sa direktorkom Kulturnog centra "Laza Kostić" Vesnom Šašić, koja je takođe deo esnafa, kao glumica sa zavidnim stažom na srpskim pozornicama, kao i u TV serijama i filmovima.

* Po čemu se ovogodišnji Somborski filmski festival razlikuje u odnosu na prethodna izdanja i koje su njegove ključne vrednosti?

- Ovogodišnji koncept podrazumeva naglašavanje savremenog domaćeg filmskog stvaralaštva, ali i podsećanje na kultna jugoslovenska kinematografska ostvarenja. Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujem da će publika i filmski radnici uživati i prepoznati Sombor kao film frendli grad koji je počeo da koristi svoj potencijal u oblasti sedme umetnosti, pre svega, zahvaljujući izuzetnoj podršci Gradske uprave i gradonačelnice Dušanke Golubović. Poslednjih godina je mnogo ulagano u oblast kulture, a jedan od najznačajnijih pokrenutih projekata jeste i Somborski filmski festival.

Foto: e-stock/D. MILENKOVIĆ

Dijana Požarskaja

* Film "Hotel Beograd", koji je premijerno prikazan neposredno pred uvođenje vanrednog stanja, otvoriće festival, te će šira publika konačno moći da ga odgleda na velikom platnu. Kako vidite razvoj rusko-srpskih produkcija, koji je sve značajniji poslednjih godina?

- Svedoci smo da srpski glumci sve češće snimaju u Rusiji. Biković je danas velika zvezda u tom delu sveta i sigurno je podstakao trend koji danas imamo. Milan Marić i Miloš Biković ostvaruju značajne uloge u Rusiji, a proboj srpskih glumaca na tako veliko tržište svakako jeste i značajan korak napred za srpsku filmsku delatnost. Veoma smo ponosni što će festival u Somboru biti otvoren filmom "Hotel Beograd".

* Trenutno se nalazite u ulozi organizatora jedne filmske manifestacije koja je vašem glumačkom pozivu veoma bliska. Koliko vam znači što učestvujete u stvaranju jednog ovakvog festivala?

- Volim izazove i volim da se uhvatim ukoštac sa novim situacijama. Ovo je na izvestan način moja nova životna uloga. Navikla sam da se posvetim 100 odsto svemu što radim, pa tako i poziciji direktorke ustanove kulture, a samim tim i direktorke brojnih festivala koje naša ustanova organizuje. Na izvestan način mi je poznato toliko toga vezanog za film, ali učim dalje i sada sve posmatram na potpuno drugačiji način. Čovek uvek mora da pronalazi nova gledišta i postavlja nove ciljeve, da im bude posvećen maksimalno jer će samo na taj način uspešno stvarati. Postoje razlike između kreiranja uloge i menadžerskog posla, dok u drugu ruku postoji suština koja ih spaja. Ne odustajem i konačne rezultate našeg rada i ovaj put oceniće publika.

* Filmski pionir Ernest Bošnjak isticao je Sombor kao izuzetan filmski grad koji sa bogatom kulturnom tradicijom predstavlja jedinstvenu film frendli lokaciju. Na koji način se zaostavština i ideje Ernesta Bošnjaka mogu primeniti danas u ovoj sredini?

- U istoriji našeg filma Ernest Bošnjak je zabeležen kao pionir, ali i kao prvi naš snimatelj koji je upotrebio švenk, odnosno do tada statičnu kameru je pokrenuo po vertikali i horizontali, tako da je panoramisala s leva na desno i obratno. Na taj način je obogatio jezik filma. Bošnjak je, opčinjen filmom, nastojao da od Sombora stvori mali Holivud. Njegove vizije su ostavile neizbrisive tragove u istoriji domaće, pa i svetske kinematografije. Potencijal koji je tada postojao imamo i danas, a pre svega, u čast ovog izuzetnog filmskog radnika Sombor je dužan da gradi i održava status film frendli lokacije. S tim u vezi i pobednicima ovogodišnjeg festivala biće dodeljene nagrade "Ernest", za koje verujem da će s vremenom postati prestižne i prepoznatljive u filmskoj industriji. Predugo je uticaj Ernesta Bošnjaka bio u pozadini brojnih somborskih umetnika i stvaralaca, ali je, zahvaljujući prepoznavanju filmskog potencijala i kreiranjem ovog festivala, taj uticaj istaknut na najadekvatniji način.

* Ove godine je program "Nostalgija" posvećen Radivoju Koraću, legendarnom košarkašu rođenom u ovom gradu. Budući da se festival i na ovaj način osvrće na kulturnu i društvenu zaostavštinu grada, o kojoj još ličnosti iz grada Sombora biste voleli da vidite neki novi, budući film, a da nije dosad bila zastupljena u domaćoj kinematografiji?

- Sombor je prepoznatljiv po istaknutim umetnicima, pesnicima, prosvetnim radnicima, ali i sportistima. Jedan Somborac je trenutno među najznačajnijim košarkašima NBA lige Nikola Jokić. Takođe, bilo bi zanimljivo preneti na platno priču o životu neke istaknute Somborke, ne mora to da bude muškarac. Naša ustanova je neposredno pre početka epidemije organizovala izložbu "Znamenite žene somborske" u sklopu koje su predstavljene biografije 17 Somborki koje su u različitim epohama i kroz različite oblasti delovanja, od dobročinstva preko umetnosti do sporta, prezentovale i unapređivale Sombor. Svaka od tih biografija nosi potencijal za bogat, uzbudljiv i uspešan film. Smatram da biografske filmove treba snimati kada postoji određena vremenska distanca u odnosu na nečije stvaralaštvo i postignuća. Ja sam glumica, pa bih naročito izdvojila Milku Grgurovu, glumicu koju su publika i kritika zvali "srpskom Sarom Bernar". Film o njenom životu bih rado pogledala. I još bolje, rado bih učestvovala u njegovom stvaranju.

* Program panorama je posvećen švedskom filmu i nastao je kroz saradnju sa ambasadom ove zemlje. Koliko ima prostora i planova za dalju interakciju sa inostranim kulturnim centrima i diplomatskim predstavništvima kako u pogledu budućih programa Sombor film festivala tako i drugih programa koji se održavaju u gradu?

- Kulturni centar poslednjih godinu dana planira i ostvaruje brojne saradnje. Prošle godine smo ugostili Egipćane na festivalu "MultiKulti 2019", naši festivali SOMUS i "Terminal" imaju međunarodni karakter, kao i likovni programi u našoj galeriji. U planu je dosta toga, ali volim detaljnije da govorim kada priprema određenog programa bude u potpunosti završena i kada pristupimo najavi i realizaciji. Saradnje sa ruskim centrima kulture su izvesne, kao i sa Ambasadom Švedske. Nadam se nastavku uspešne saradnje sa Francuskim institutom u Srbiji. Izložba hrvatske vajarke Vande Jurković privukla je veliku pažnju početkom godine, a isti program je prezentovan i u digitalnoj formi tokom vanrednog stanja. Planovi postoje i za naredno izdanje Somborskog filmskog festivala, već sada imam viziju kako to treba da izgleda, ali najpre da se pozabavimo programima koji su na redu.

* Pored Sombor film festivala, postoje li još neki kulturni događaji koje imate u planu ove godine? Na koji način će posledice pandemije uticati na konceptualni okvir onih manifestacija koje su i dalje u planu u punom kapacitetu?

- Pandemija je zahtevala da hitno promenimo sistem rada i to smo blagovremeno učinili. Verujem da je najgori period iza nas i da se polako vraćamo normalnim tokovima života i poslovanja. Postoje programi koje smo studiozno pripremali i očekivali mnogo od njih, ali zbog novonastale situacije oni su izostali ove godine. Radujemo se letu i najviše pažnje usmereno je na realizaciju trećeg Somborskog filmskog festivala, drugo Veče uličnih svirača u Somboru, tradicionalni Somborski salon, dok nas početkom jeseni čeka bijenale "Likovna jesen", zatim dečji festival "Šareni grad". Pored filma, u centru pažnje zaposlenih u Kulturnom centru "Laza Kostić" Sombor ovih dana je otvaranje velike sale, koja će imati multifunkcionalni karakter - pozorišne predstave su već dogovorene, baletska škola je u planu, kao i brojne kabaretske i koncertne izvedbe. Trudimo se da kvalitetom ovih programa pomerimo dosadašnje granice i izađemo u susret preferencijama svih generacija ljubitelja umetnosti.

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić", pored glavnog takmičarkog programa, na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma - "Kultni klasici" i "Nostalgija".

Selekcija "Kultni klasici" posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula biće prikazan klasik "Specijalno vaspitanje" Gorana Markovića iz 1977. godine. Narednog dana na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića "Varljivo leto '68" iz 1982. godine. U nedelju 12. jula na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića "Nacionalna klasa" iz 1979. Sve projekcije iz ovog programa će se prikazivati u "Kabareu" Narodnog pozorišta Sombor.