PALA POSLEDNJA KLAPA FILMA "JUŽNI VETAR"
Crni džip naleće na kombi pun kupusa koji se od siline udara prevrće, a glavice se kotrljaju po mirijevskoj uličici. To je poslednja scena koju je ekipa filma "Južni vetar" snimila u četvrtak u Beogradu. Između zgrada i parkinga mili ekipa bolničara, šminkera, novinara i redara, dok reditelj Miloš Avramović sedi u jednom uglu i pokušava da dvadesetak komšijske dece, koja urlaju i trče, skloni sa seta. Za Srpski telegraf Avramović počinje razgovor o tome da li njegov film donosi novi pogled na mračne devedesete.
- Zaplet jeste inspirisan nekim istinitim događajima iz "devedesetih", ali ovo je pre svega žanrovski film sa ciljem da publici ponudi kvalitetan i uzbudljiv sadržaj, bez tumačenja prošlosti. Nažalost se uvek kada je u pitanju krimić u domaćem filmu automatski "lepe" te devedesete. Najezda "žestokih momaka" jeste delom obeležila te godine, ali u pitanju je mnogo kompleksniji period naše istorije. Kriminal, i želja da se prečicom dođe do novca, moći i uticaja, nije nestala odlaskom Slobodana Miloševića, skidanjem sankcija i sličnim događajima.
*Ovo je neka vrsta posvete onima koji nisu uspeli da se izvuku iz tog vrtloga?
- Odrastajući u siromaštvu, devedesetih, u naselju Mirijevo, morali smo da preskočimo najslađi deo detinjstva i da preko noći "odrastemo". U tom košmaru krštenom u "devedesete", iskušenja su bila prevelika za nekog ko je u suštini i dalje samo dete. Na početku, dok još ispitujete puteve koji zaobilaze zakon, postoji linija, koju kada pređete, nema povratka u neki normalan život. Rane su duboke, traume velike, i lako se opet sklizne u ponor i kajanje. Po meni su se izvukli samo oni koji nisu prešli tu liniji, jer su imali snažnu podršku kod kuće, u porodici. Porodica je sve.
*Živimo li nove '90 i da li su ulozi ovog puta veći?
- Ovo što mi živimo danas, i devedesete, ne mogu da se porede. Taj period naše istorije je kompleksan, i ne može da se uprosti posledicom kao što je kriminalizacija društva. Ako je u pitanju "ulica", ona se ništa naročito ne razlikuje od ulica Pariza, Los Anđelesa, Rima... Želja za lakom lovom je problem ljudske prirode, a ne Srbije. I ne postoji država na planeti koja je uspela da iskoreni ljudsku prirodu, čak ni one gde se za najsitnije prestupe strelja i sakati. Najviše što država može da uradi je da je potisne na neki prihvatljiv minimum, a za to je preduslov jaka ekonomija. Nakon toga, taj deo ljudske prirode više ne štrči, ne bode oči, i opstaje u nekim izolovanim udžericama ili soliterima, daleko od "finog" sveta.
*A izlaz iz ovoga sada je...
- Još nisam siguran gde se trenutno nalazimo, da bih mogao da iznesem neko svoje mišljenje o evenutalnom izlazu. Za mene lično, izlaz je uvek u ljubavi, porodici i radu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)