POZNATI PISAC O ANDRIĆU, ČITANJU I VREDNOSTIMA: Identitet nije kliker da se izgubi

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Pisac Vladimir Pištalo

- Uvek je bilo tih koji bi vam na pitanje o Andriću odgovorili: "Šta čito 'Na Drini ćupriju'‚ hodo po njoj...", tu su i oni koji su ga čitali na silu jer je to lektira, dok jedna moja prijateljica kaže da je neophodno oprati ruke pre nego što uzmete njegovu knjigu. On izražava ono što je najbolje u našoj kulturi. Mi smo određeni Andrićem i, svesno ili ne, osećamo i doživljavamo svet preko njega - na početku razgovora za Srpski telegraf ističe pisac Vladimir Pištalo, a povodom knjige posvećene našem nobelovcu Ivi Andriću.

"Sunce jednog dana" sugeriše da pisac jeste sunce...

- Sunce je nešto što stoji iznad istorije. Tako se zove i jedna njegova pesma. Setite se da je Andrićevo vreme vreme borbe protiv kolonijalizma. Osećao je ravnopravnost sa čitavim svetom, a mi danas živimo u neokolonijalizmu i ljudi imaju utisak da na ovoj istoj zemlji i istom prostoru ne odlučuju o svom životu. Niko i ne pita za njihove ljudske kvalitete, i to je bolno. Andrić je uvek bio pisac mladosti, emancipacije i sirotinje, a mi živimo jedno vreme kraha dve važne ideje koje su odredile našu istoriju u poslednjih sto godina - nacionalne i socijalne emancipacije.

Čarls Simić je nedavno pomenuo da njegovi američki studenti ne znaju ko je Džek Nikolson?!

- To je već pitanje identiteta. Već 20 godina sam u Americi i to je iskustvo samo učvrstilo identitet koji sam u Ameriku poneo. Nije identitet kliker da ga izgubite. Zbog rijalitija, nečitanja, zatvorenih muzeja imamo problem vrednosti. Bez rešenog pojma vrednosti, ne možete rešavati pitanje sopstvene kulture, one kulture koja nije komercijalna. Roman će preživeti, ali šta je sa esejima ili poezijom? Poezijom se gradi naš jezik. Brodski je učio da se jezik kreće između dva pola - poezije, koja pokazuje kako moćne mogu biti reči, i politike, koja pokazuje kako te iste reči mogu biti devalvirane i razvodnjene.

Foto: instagram.com/_lilith_nyx

Uvek je bilo tih koji bi vam na pitanje o Andriću odgovorili: "Šta čito 'Na Drini ćupriju'‚ hodo po njoj...", tu su i oni koji su ga čitali na silu jer je to lektira

Govorimo u ovom slučaju o pop kulturi...

- Morate da se zapitate do koje mere je moguća komunikacija ako nemate ništa zajedničko. Mislite da postoji najmanji zajednički imenitelj, makar popularna kultura. Nije taj Džek Nikolson snimao neme filmove. Kako predavati ljudima sa kojima ne delite iste kulturne reference? Neko sa više energije od Čarsla mogao je da se zainati da im objasni, da pokaže tog sjajnog glumca cinika, da donese filmove. Za to morate biti mlađi i gladniji, Čarli ima prava da kaže, "ja više neću da se igram sa neznalicama".

Šta je onda to što kulturna javnost mora da čini?

- Mora da postoji strategija, inače ćemo imati invaziju knjiga koje su na svakom aerodromu iste. Insistiram da je onaj jedan odsto za kulturu minimum na koji možemo da pristanemo. Naivno je verovati da jedan pisac to može da izdejstvuje, ali kada bismo svi ponavljali kao papagaji, stvorila bi se kritična masa koja može da se izbori za nešto više novaca kojim bi se zaštitile kulturne vrednosti.