Dokumentarac o pravim uzrocima Velikog rata: Ferdinanda ubile nemačke tajne službe?

Foto: printscreen/youtube

Rat

Film "Dugo putovanje u rat" reditelja Miloša Škundrića, dokumentarac snimljen po ugledu na BBC tradiciju, imaće svetsku premijeru u petak (21 čas) u Domu omladine Beograda na 65. Martovskom festivalu. Za Srpski telegraf Škundrić govori o pravim uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata i ističe da za 100 godina nije bilo filma koji se bavio temom o događajima pre leta 1914.

- Planirao sam da film obeleži početak Prvog svetskog rata. Još od 2012. radimo na filmu, ali je bilo teško obezbediti sredstva za snimanje i arhivske materijale. Imao sam sreću da upoznam profesora Džona Rola u Brajtonu, koji je napisao detaljnu biografiju kajzera Vilhelma II, kroz koju se čita istorija cele Evrope tog doba. Rol je takođe istoričar koji je 60-ih pronašao dokument koji svedoči da su Nemci još 1912. planirali rat na leto 1914. i dao ga Fricu Fišeru. Momentalno sam rekao: "Evo ga film".

* Šta vas je iznenadilo tokom istraživanja?

- Otišao sam u Berlin privatno, a završio u arhivama. Prusi su čak simpatisali Srbe kao ratnički narod koji je izvojevao dva balkanska rata, ali interes je ipak prevagnuo i gurnuli su Austriju ne bi li se uključila Rusija. Neki ozbiljni ljudi su verovali i da nemačke tajne službe stoje iza atentata na nadvojvodu Ferdinanda.

* Zar nije Ferdinand upozoren da ne ide u Sarajevo?

- Zapadna istoriografija priznaje da je naš ambasador u Beču Jovan Jovanović upozorio administratora BiH Leona Bilinskog da Franca Ferdinanda u Sarajevu čeka velika nevolja. O tome je pisao Njujork tajms istog onog dana kada su objavili vest o atentatu. Sam Ferdinand je imao slutnje i nevoljno je otišao na manevre u Bosnu. Kada je njegov stric car Franja Ferdinand bio u poseti neku godinu ranije, čuvalo ga je par hiljada vojnika, a Ferdinanda na Vidovdan samo 36 sarajevskih policajaca.

* Da li je rat mogao da se izbegne?

- Atentat jeste varnica koja je potpalila lomaču, ali lomača je nagomilavana godinama pre. Rat je izbegnut nekoliko puta pre toga jer Nemačka nije bila spremna.

* A šta je promenilo naš status nakon Majskog prevrata?

- Dok su Obrenovići bili na vlasti, imali smo bliske odnose sa bečkim dvorom. Čak je Milan sa svojim prijateljima nadvojvodom Rudolfom i tada princem Vilhelmom išao po Pešti i jurio devojke. Sa Majskim prevratom dolaze Karađorđevići, koji donose demokratiju i želju za ujedinjenjem, pa od tada počinje otvoren sukob.

* Kažete da je Prvi svetski rat definisao ostatak veka?

- Evropa je za četiri godine potpuno promenila izgled - nestala su četiri velika carstva, stvorene su Poljska, Čehoslovačka, Sovjetski savez i Jugoslavija. Drugi svetski, pa onda Hladni rat, jesu direktne posledice, a čije efekte mi ovde na Balkanu još uvek vrlo dobro osećamo.