GLUMAC MOAMER KASUMOVIĆ NA LISTI PEDOFILA I U CRNOJ GORI! Isplivali novi detalji nakon skandala u kom je razotkriven!

Glumac Moamer Kasumović, koji je u Sarajevu osuđen zbog bludničenja nad maloletnikom zatvorskom kaznom od godinu, naći će se i u Registru počinilaca krivičnih dela protiv polne slobode Crne Gore, prenosi Pobeda.

Iz Ministarstva pravde su pojasnili da je uredbom o načinu vođenja kaznene evidencije propisano da se u nju uključe i osobe osuđene za krivična dela od stranih sudova i to crnogorski državljani, strani državljani i lica bez državljanstva koji su rođeni na teritoriji Crne Gore i strani državljani i lica bez državljanstva koji su stalno nastanjeni u Crnoj Gori, za koje su podaci dostavljeni Ministarstvu pravde.

Foto: Lud,zbunjen,normalan | ZVANICNI KANAL | FIST Pro, Shutterstock

 

Prema informacijama koje je Opštinski sud u Sarajevu dao Radiju Slobodna Evropa, Kasumović je osuđen zbog bludnih radnji nad petnaestogodišnjakom, a pravosnažna presuda mu je izrečena 22. maja prošle godine. Optužnicu protiv njega Tužilaštvo Kantona Sarajevo podiglo je početkom februara 2021. godine.

On je proglašen krivim da je u decembru 2019. počinio bludne radnje nad maloletnikom, navedeno je u presudi.

Foto: Instagram.com/moamer_kasumovic

 

Kasumović je otkupio zatvorsku kaznu u novembru prošle godine, pa je seksualno zlostavljanje maloletnika od 15 godina platio 36.000 konvertibilnih maraka, što je oko 18.000 evra.

Za celi slučaj javnost je saznala 16. septembra, kada je mladić nakon predstave o seksualnom i vršnjačkom nasilju „Tiho, tiše“ na Sarajevo festu javno kazao da je bio žrtva seksualnog zlostavljanja poznatog glumca. Nakon razgovora koji je upriličen nakon izvođenja, mladić je kazao da nije bio jedina žrtva i da postoji presuda u drugom slučaju u kojoj je Kasumović već osuđen. Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo je kasnije saopšteno da protiv Kasumovića nema drugih prijava i pokrenutih istraga.

Prekinuta priča teatra

Glumac se pre dve godine vratio u Bijelo Polje i postao aktivan u kulturno umetničkom životu grada. O njegovom zločinu javnost nije bila obavieštena, jer je celi proces pred pravosuđem BiH prošao ispod radara javnosti.

S obzirom na njegovu glumačku reputaciju, u Bijelom Polju je postao i dio OMO teatra, koji je u sopstvenoj produkciji uradio predstavu, gdje je Kasumović učestvovao, a koja je imala premijeru i jedno izvođenje.

Međutim, čim je u javnost procurila informacija o njegovom zločinu, osnivači tog teatra su odlučili da ga ugase i obustave svaku saradnju i komunikaciju sa Kasumovićem.

“Od momenta kad se saznalo za aktuelnu presudu KS Sarajevo kojom je glumac Kasumović pravosnažno osuđen, više puta smo se oglasili i jasno kazali kako zbog toga novosnovani OMO teatar prestaje sa radom, i da predstava u kojoj je Kasumović igrao neće više biti izvođena”, kazao je Pobedi Aleksandar Srdanović, predsednik OMO.

Na pitanje da li je odluka o ukidanju teatra radikalna, te da li je bilo dovoljno samo isključenje Kasumovića, Srdanović je odgovorio:

- Nije radikalno, neminovno je. Biće predstava i biće teatara - kazao je on.

Srdanović je rekao i da bi Registar pedofila trebalo da bude javan, upravo zbog ovakvih situacija, kada nikome ne pada na pamet da traži provjeru.

U julu je Crnu Goru potresla informacija kada je uhapšen I. K. (36) u Kotoru zbog fotografisanja, seksualnog iskorišćavanja i obljube nad decom mlađom od 14 godina u KK Kotor, gde je bio pomoćni trener.

Pedofil je prijavljen od roditelja i Centra za socijalni rad krajem jula, na što je policija odmah reagovala i uhapsila ga sutradan. Veliku neodgovornost je tada pokazala uprava kluba, koja je od aprila znala za ovaj slučaj, kada je zabranila I. K. da prisustvuje treninzima i bilo kakvim aktivnostima kluba. Oni nisu prijavili pedofila, dok slučaj nije došao do Centra za socijalni rad.

Dve nedelje nakon toga, Crna Gora je dobila Registar pedofila.

Foto: ATA Images

 

U BiH se dogodila slična situacija – nedjelju dana od otkrivanja slučaja Kasumović, 23. septembra dobili su Registar pravosnažno osuđenih za krivična dela protiv polne slobode i morala nad decom i maloletnicima. Entitet Republika Srpska ima ga od 2018. godine i u njemu su podaci o 247 osuđenih osoba i ne postoji mogućnost otkupa kazne za novac.

Crna Gora je svoj registar uspostavila 13. avgusta i nije javan, kao ni u BiH. Javan je zasad samo u Severnoj Makedoniji gde su podaci dostupni svim zainteresovanim licima.

Na pitanje da li se razmatra mogućnost da Registar postane javan, kao što je tražio dio javnosti, iz Ministarstva je odgovoreno da su otvoreni za razmatranje te mogućnosti.

- Međutim, pomenuto pitanje je vrlo osetljivo, kako zbog resocijalizacije osuđenih lica, tako i zbog različitih okolnosti koje dovode do izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode nad decom, pa je za donošenje odluke o ovom pitanju potrebna detaljna analiza koja bi uključila kako državne organe, tako i nevladine organizacije i druga lica koja mogu uzeti značajnu ulogu - rekli su Pobedi iz Ministarstva pravde.

Na dan kada je stavljen u funkciju Registar pedofila u Crnoj Gori, u njemu je bilo 98 osoba. Od tog 13. avgusta do danas brojka je nepromienjena, prema podacima Ministarstva pravde.

U Registru se nalaze podaci o svima koji su osuđeni za krivična dela izvršena na teritoriji Crne Gore, kao i licima osuđenim za krivična dela od stranih sudova.

Pored ovih, evidentiraju se i oni koji su osuđeni za krivična dela izvršena na teritoriji Crne Gore, kao i lica osuđena za krivična dela od stranih sudova.

Pobedi je rečeno da od dana uspostavljanja Registra, u Ministarstvu do 16. septembra nije bilo podnijetih zahteva za izdavanje uverenja iz posebnog registra počinilaca krivičnih dela protiv polne slobode. Dobijali su samo novinarska pitanja tim povodom.

Podaci iz crnogorskog registra se mogu dati sudu, državnom tužilaštvu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici policije, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njene nadležnosti.

Foto: Lud,zbunjen,normalan | ZVANICNI KANAL | FIST Pro

 

U tom registru se nalaze ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta i boravišta, podaci o zaposlenju, osobenim znacima, krivičnom delu i krivičnoj sankciji koja je izrečena, kao i informacije o pravnim posledicama osude. Podaci se vode trajno i ne mogu se brisati.

Čekaju se MUP i Ministarstvo zdravlja

Osobe sa te evidencije biće nadzirane, neće moći da borave ili rade u blizini dece, moraće redovno da se prijavljuju Upravi policije. Ipak, da bi se znalo ko će ih nadzirati, moraće da se promijene i podzakonski akti koji će pratiti aktuelni Krivični zakonik.

Iz Ministarstva pravde su Pobjedi kazali da izrada podzakonskih akata kojima bi se regulisalo vršenje nadzora nad licima koja su evidentirana u Registru za lica osuđena za krivična dela protiv polne slobode učinjena na štetu maloletnika nije u nadležnosti Ministarstva pravde.

Članom 132b Krivičnog zakonika je predviđeno obavezno javljanje nadležnoj organizacionoj jedinici policije, koja podrazumijeva da se učinilac navedenih krivičnih dela lično javlja organizacionoj jedinici policije u mestu njegovog prebivališta ili boravišta.

Kazali su da su 27. novembra 2023. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova uputili dopis kojim je zahtievana informacija u kojoj je fazi izrada podzakonskog akta iz člana 132b Krivičnog zakonika Crne Gore. MUP je odgovorio 15. januara da je u toku izrada podzakonskog akta, te da će isti u narednom periodu biti dostavljen radi davanja sugestija i mišljenja. Nakon toga, iz MUP-a se dalje nisu oglašavali.

Pobeda je pitala Ministarstvo pravde i da li je definisano pitanje profesionalne i medicinske pomoći za prestupnike, što je navedeno i prilikom predstavljanja Registra.

Iz Ministarstva zdravlja nikada nijesu odgovorili na upit Ministarstva pravde.

- Ministarstvo pravde je Ministarstvu zdravlja uputilo dopis kojim je zahtijevana informacija u kojoj je fazi izrada podzakonskog akta iz člana 132d Krivičnog zakonika Crne Gore, i na taj dopis nijesu dobili odgovor - rečeno je Pobedi.

Taj član se odnosi na obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova.

Kome će se pedofili javljati, koji organ će ih nadzirati, na koji način će se sprečiti posećivanje mesta na kojima se okupljaju deca, naročito vrtića, škola i dvorišta ovih ustanova, igrališta, profesionalno savjetovanje, putovanja i promena mesta prebivališta – pitanja su koja tek treba da definišu MUP i Ministarstvo zdravlja.

Pobedi su iz Ministarstva pravde kazali da ukoliko osoba koja je u Registru prekrši obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo čini krivično delo – kršenje mera posebnog nadzora i za isto je propisana novčana, odnosno kazna zatvora do jedne godine.

Propušteno 15 godina

Na ovaj registar pedofila Crna Gora je čekala još od 2009. godine, kada je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja i tada se obavezala da će uspostaviti registar. To se i desilo nakon 15 godina kašnjenja.

Prvobitno je Registar bio najavljen 15. decembra i tada je tehnički bio završen. Međutim, tadašnji ministar pravde Andrej Milović je kazao da su proces zakočili sudovi koji nisu na vrieme dostavili neophodne podatke.

Nakon što je na funkciju stupio aktuelni ministar Bojan Božović, 23. jula, on je kazao da će Registar biti jedan od prioriteta, te da će biti veoma brzo gotov, što se i dogodilo u avgustu.

Prema izmenama Krivičnog zakonika, za krivična dela silovanje, obljuba nad detetom, nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, počinilac će biti kažnjen zatvorom u trajanju do četrdeset godina. Ko učini obljubu nad detetom, kazniće se od pet do petnaest godina zatvora.

A ukoliko se obljuba izvrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja, najmanja kazna je deset godina zatvora. Takođe, dečja pornografija, odnosno pokazivanje takvog sadržaja deci je kažnjivo zatvorom od dve do deset godina. Ko navodi ili iskoristi dete za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.

A kada je seksualno uznemiravanje u pitanju, tužioci se najčešće odlučuju za član 7 Zakona o javnom redu i miru. U tom članu piše da će oni koji budu na javnom mestu grubo vređali drugog ili se na drugi način ponašali naročito drsko, bestidno ili uvredljivo biti kažnjeni za prekršaj novčanom kaznom od 250 do 1.000 evra ili kaznom zatvora do 60 dana.

BONUS VIDEO: