Užasan scenario! Ugroženo 2 milijarde ljudi zbog planinskog leda koji se ubrzano topi

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Klimatolozi tvrde da se zbog klimatske krize nivo snežnog pokrivača ubrzano smanjuje i da glečeri gube vodu bržim tempom nego što je to ranije smatrano. To po njima znači da će u budućnosti biti sve manje leda koji se topi u proleće, što će tokom sušne sezone smanjiti protok reka koje se napajaju tom vodom, zbog čega će biti ugrožena četvrtina ljudske populacije na planeti.

Smanjivanje planinskih površina pod snegom i ledom najviše je u evropskim skijalištima koja zavise od veštačkog snega i umesto zimskih postaju letnja odmarališta. Švajcarska vlada navodi da je poslednjih deset godina broj skijaša u Alpima pao oko 24 posto. Do kraja 21. veka količine snega na skijalištima najverovatnije će pasti na manje od 50 posto sadašnje količine, a staze ispod 1.500 metara nadmorske visine mogle bi da ostanu potpuno bez snega.

Stručnjaci navode najvažnije planinske regione koji imaju ogromne količine vode u obliku snega i leda. U planinskim lancima ima ih više nego bilo gde u svetu, osim na Arktiku i Antarktiku. Na njima se nalazi više od 200.000 glečera, kao i planinskih jezera i močvara.

U studiji se posebno ističu četiri najveća sistema vodenih basena na četiri kontinenta - u Aziji, Evropi, Severnoj Americi i Južnoj Americi. Najveći, najvažniji, ali i najugroženiji je azijski sistem basena, u kojem se nalaze planinski masivi Himalaji, Karakorum, Hidukuš i Ladak. Od njega direktno zavisi više od 200 miliona ljudi, uglavnom u Avganistanu, Kini, Indiji i Pakistanu.

U Evropi su važni Alpi i uz njih vezani baseni Rone, Poa, Rajne i Crnomorskog sliva. Od njih zavisi oko 70 miliona ljudi. U Severnoj Americi to su planine severnoameričkih Kordiljera, koje vodom snabdevaju brojne reke i od njih zavisi oko 14 miliona ljudi. U Južnoj Americi to su Andi i južnoamerički Kordiljeri, od kojih zavisi oko osam i po miliona ljudi.

Grenland nestaje sedam puta brže nego devedesetih Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija U drugom istraživanju 96 naučnika specijalizovanih za polarne oblasti, koje je takođe objavio ovaj časopis, navodi se da se ledeni pokrivač na Grenlandu topi sedam puta brže nego devedesetih godina prošlog veka, zbog čega porast nivoa mora i poplave prete stotinama miliona ljudi. Naučnici kažu da su ih novi podaci, koji obuhvataju 26 istraživanja urađenih između 1992. i 2018. godine, iznenadili i da oni pokazuju da su nepovratne posledice klimatske krize sve bliže.

Navodi se da se planine zagrevaju dva puta brže od ostatka sveta i da će tokom sledećih 100 godina klimatske promene delovati na pitku vodu za ljude, na vodu za proizvodnju struje i vodu za poljoprivredu.