Jedna studija tvrdi: Ljudi su sve gluplji, inteligencija nikad nije bila niža, a ovo je razlog!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Nasleđe viktorijanske ere, vreme koje je u Evropi definisala vladavina kraljice Viktorije od 1837. do njene smrti 1901. donelo nam je Darvinovu teoriju evolucije, neviđeni napredak nauke, društvenog razmišljanja i razvoja brojnih društvenih nauka.
Foto: pixabay.comSlučajno ili ne, ali sasvim je sigurno kako je prosečan čovek tog doba bio inteligentniji nego što je danas, barem tako tvrdi kontroverzna studija istraživačkih timova sa sedištem u Švedskoj, Belgiji, Holandiji i Irskoj.
Studija je kontroverzna jer je, na kraju krajeva, prilično teško dobiti slučajne uzorke inteligencije ljudi iz različitih razdoblja.
Uprkos tome, istraživači kažu da analiza jednostavnih vremena reakcije zabeleženih između 1884. i 2004. pokazuje znatan pad opšte inteligencije: "1,23 IQ bodova po deceniji ili četrnaest IQ bodova od viktorijanskih vremena."
Foto: pixabay.com- Iako to neki osporavaju, vreme reakcije je prava mera za tako nešto, sa relativno velikom korelacijom sa IQ-om, tako da je ovo alarmantan nalaz i treba ga istražiti - kaže doktor Džejms Tompson, počasni viši predavač psihologije.
Lagodan život nas je zaglupeo
Ova otkrića su u suprotnosti sa takozvanim Flinovim učinkom koji kaže da je IQ porastao za tri boda svakih deset godina od Drugog svetskog rata. Flinov efekat vredeo je tokom većeg dela 20. veka - svaka je generacija postajala sve inteligentnija, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je padati širom sveta.
Foto: pixabay.com
Flinov efekat obeležavao je rast IQ-a narednih 60 do 70 godina, ali pad od oko 7 bodova po generaciji, počevši od generacije 1975., označio je kraj tog trenda.
Dokazano je kako od 1990-ih prosečan koeficijent inteligencije pada širom sveta, ali biolog Džerald Krabti sa Stenforda veruje kako ljudska "intelektualna kondicija" propada već 3000 godina i da je krivac za to relativno lagodan način života koji je oslobodio od stanja u kojem smo opstajali zahvaljujući razmišljanju.
Dakle danas, uz svu moguću dostupnu higijenu, medicinsku negu, hranu, vodu, školovanje i sve druge uslove, ljudi postaju sve gluplji.
Foto: Photo by alexandra marcu on Unsplash
Ko bi preživeo?
Naučnici rezultate modernih istraživanja smatraju impresivnim, ali i zabrinjavajućim. Navode kako je jedan od mogućih razloga pada IQ-a taj što mladi ljudi sve više vremena koriste tehnologiju umesto da čitaju knjige. To podrazumeva da konzumiranje medijskih sadržaja zapravo znači prihvatanje i učenje glupih i beskorisnih informacija. Osim toga, manje se vremena provodi u stvarnoj čovekovoj okolini - prirodi, a više u četiri zida, ispred ekrana.
Stoga ne čudi ideja da bi današnje prosečno dete mnogo teže samostalno preživelo nekoliko dana u šumi, nego što bi to na primer učinilo dete iz 70-ih godina prošlog veka.
Foto: pixabay.com
Nadalje, naučnici Ole Rogeburg i Bernt Bratsberg napravili su novo istraživanje za koje su analizirali rezultate više od 730 hiljada muškaraca. Upoređujući rezultate muškaraca i njihovih očeva kada su bili u istim godinama, zaključili su da muškarci u odnosu na njihove očeve imaju niži IQ.
Postoje teorije kako ljudi u proseku postaju gluplji jer se oni sa nižim koeficijentom inteligencije više "razmnožavaju", odnosno imaju više dece, što utiče na genetske predispozicije za inteligenciju budućih generacija.
Moguće je kako je i do kvaliteta vazduha, ishrane i drugih faktora iz okoline, ali ne može se zanemariti činjenica da je moderan život omogućio ljudima da manje razmišljaju, pa to sasvim sigurno ima svoje posledice i na inteligenciju.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)