NA DOHVAT RUKE: Svež začin možete da zasadite sami

Foto: pixabay.com

Origano možete lako da zasadite sami

Svaka domaćica će vam reći da je sveže začinsko bilje jedan od ključnih sastojaka kada se priprema ukusna hrana. Slavni kuvari uvek pri ruci imaju saksiju sa peršunom, bosiljkom ili ruzmarinom, a to vrlo lako možete da imate i vi u svojoj kući, na terasi ili na polici u kuhinji. Začinsko i lekovito bilje je jednostavno za održavanje, zahteva samo dobro osvetljenu prostoriju, malo vode i adekvatnu posudu.

Ako se odlučite na gajenje biljaka kod kuće, možete da kupite seme, da ga zasadite, pričekate od dve do tri nedelje i da nakon toga berete sveže listove. Većina ovih biljaka se sadi u ovo doba godine, a Srpski telegraf predstavlja one najkorisnije.

ČERI PARADAJZ (Od kraja februara)

Čeri paradajz je zahvalan za sađenje u saksiji. Ovo povrće smanjuje rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava ukupni antioksidativni status i odbrambene sposobnosti organizma, a usporava i starenje ćelija. Sadi se od februara i nije preterano zahtevan. Potrebni su svetlo, toplota, redovno zalivanje i prehranjivanje. Polivajte ga predveče. Za vreme cvetanja je potrebno protresti biljku nekoliko puta dnevno kako bi polen prešao na tučak. Kad biljka počne da raste, zabodite uz nju drveni štap i zavežite joj grane zbog ravnoteže. Početkom leta će se pojaviti žuti cvetovi, a između stabljike i listova videćete zaperke, koje svakako treba ukloniti. Krajem leta otkinite vrh biljke da bi sazreli i poslednji plodovi.

Foto: pixabay.com

PERŠUN (Od proleća do kasnog leta)

Ova biljka je najjednostavnija za održavanje. Kao i većina začinskih biljaka, ne voli natopljenu zemlju jer tada dolazi do truljenja. Potrebna mu je umereno vlažna zemlja u saksiji sa drenažnim rupicama. Čuva se na direktnoj sunčevoj svetlosti pored prozora ili na osvetljenoj polici, a posudu svaka dva ili tri dana okrećite kako se biljka ne bi nagnula samo na jednu stranu. Pre nego što ubacite seme u saksiju, potopite ga u vodu da prenoći. Peršun je zahvalna biljka za održavanje, izgleda dekorativno, a jelima daje poseban ukus. Što ga više seckate i koristite, više će da buja. Sadi se od proleća do kasnog leta u dobro dreniranom zemljištu.

Foto: pixabay.com

RUZMARIN (maj)

Ruzmarin se u kućnim uslovima lako odgaja, ne zahteva mnogo vode, zaliva se od dva do tri puta nedeljno, raste na svim vrstama zemlje i voli toplotu. Ne samo da daje neverovatan ukus kada se priprema riba ili meso već i osvežava prostor cele kuće. Seje se u maju, a potrebno je da mu obezbedite mnogo sunčeve toplote i da ga sačuvate od mraza i velike vlage. Jednostavniji način za uzgajanje ruzmarina jeste da kupite gotovu biljku kako ne biste rizikovali da seme ne proklija zbog pogrešnih uslova.

Foto: pixabay.com

SREMUŠ (maj i april)

Sremuš je odličan čistač organizma i regulator krvnog pritiska i varenja. Smanjuje nivo holesterola u krvi, smiruje kašalj i upalu urinarnih puteva. Sve se češće koristi umesto belog luka. Gajenje u saksiji je moguće, ali ćete za seme i lukovicu u aprilu i maju morati u prirodu jer se ne mogu naći u slobodnoj prodaji. Biće vam potrebna veća posuda na čijem se dnu stavlja šljunak. Posadite nekoliko semena sremuša i dobro zalijte. Kada listovi ojačaju, slobodno ih berite. Budite oprezni ukoliko sremuš precveta jer neće dugo nakon toga biti jestiv. Sremuš je bogat esencijalnim uljima i vitaminom C. Njegov koren je bogat alicinom, koji se takođe nalazi i u belom luku.

NANA (mart)

Kao najstariji medikament, listovi nane mogu da se koriste i suvi i sveži. Pelcer nane sadite u martu kako biste u julu i avgustu mogli da berete mirisne listove ove biljke. Kod kuće je presadite u veću posudu koja će biti okrenuta ka sunčevoj svetlosti i pružati biljci prostora za rast. Pošto baš voli vodu, potrebno ju je zalivati jednom dnevno, ali nemojte zemljište da natapate vodom. Ne bi trebalo da je držite pod direktnom svetlošću. Stručnjaci za hortikulturu za gajenje nane koriste zemlju bogatu humusom.

Foto: pixabay.com

BOSILJAK (mart i april)

Veoma korisna i popularna začinska biljka sadi se u martu i aprilu. Bosiljak se gaji na sunčanom i toplom mestu i ne zahteva mnogo zalivanja. Kada proklija u maju i avgustu, mogu da se koriste sveži cvetovi kako za dekoraciju tako i za ukusna jela sa roštilja. Takođe se koriste i sušene isitnjene biljke kao začin. Bosiljak umotan u pamučnu krpu ostavite na senovitom mestu bez sunčeve svetlosti da se dobro osuši.

Foto: pixabay.com

MIROĐIJA (od marta do maja)

Mirođija raste visoko, može da se drži u saksiji sa drugim cvećem na umereno toplom mestu gde sunčeva svetlost u letnjim danima neće direktno biti usmerena ka njoj. Gde god da je stavite, mirođija će izrasti jer spada u vrstu korova. Kao takva je vrlo zahvalna biljka, a svi njeni delovi mogu da se koriste za pripremu jela: koren, stabljika, listovi i cvet.

Foto: pixabay.com

ORIGANO

Suvo zemljište i jako osvetljeno mesto potrebno je za čuvanje origana. Koristi se uglavnom za različite vrste testenina, za salate i kao mirisni sastojak za ukusne kolače. Jednostavno se gaji, trebalo bi samo periodično da ga zalivate, a seme da držite u gazi koju ćete povremeno da kvasite kako bi origano imao dovoljno vazduha. Zatim ga stavite u zemlju i zalijte vodom. Koriste se samo listovi biljke kada origano poraste oko deset centimetara.

Foto: pixabay.com

Kućni plastenik

U slučaju martovskog mraza, možete zaštititi seme biljaka pomoću plastičnih posuda. Naime, zbog hladnog vremena, male biljke mogu da budu uništene. Dakle, ako nije toplo i nema svetlosti za začinski razvoj, poklopite ih plastičnim posudama, koje će zaštiti mlade biljke od smrzavanja. Obavezno izbušite nekoliko rupica sa strane da napravite protok vazduha. Takođe, u ovu svrhu može da posluži i polovina velike plastične flaše, kojoj ćete ostaviti otvoren poklopac.