Naučnici otkrili zašto psi toliko vole ljude

Foto: Promo

Foto: Ilustracija

Bridžet von Holdt, evelucioni biolog sa univerziteta Prinston, provela je tri godine proučavajući sa svojim kolegama genetsko poreklo društvenog ponašanja pasa i vukova. Ovo istraživanje pokazalo je da su psi društveniji od vukova koji se odgajaju u istim uslovima, da obraćaju više pažnje na ljude i da dosledinje prate njihve naredbe, prenosi Nacionalna Geografija

Uočivši razlike u ponašanju pasa i vukova prema ljudima, Von Holdt se zapitala postoji li genetska baza za ove razlike i otkrila je da su izuzetno društveni psi nositelji varijanti dva gena koji se nazivaju GTF2I i GTF2IRD1. Nedostatak ovih gena kod ljudi izaziva Vilijamsov sindrom, koji se odlikuje bezazlenim karakteristikama lica, kognitivnim poteškoćama i ljubavlju prema svima.

Von Holdt sumnja da ovi geni kod pasa sprečavaju njihovo normalno funkcionisanje i da dovode do sličnih oblika ponašanja kao kod ljudi sa Vilijamsovim sindromom.

- Moguće je da smo razvili bihevioralni sindrom kod svojih ljubimaca - kaže ona Von Holdt.

Pažnju usmeravaju na ljude

Otkad su evoluirali od zajedničkih predaka koje imaju sa vukovima, pre 10.000 godina, domaći psi su ljudima pomagali pronaći hranu i štitili su ih, sve vreme prijateljski nastrojeni, zadovoljno mašući repom.

Von Holdt je u saradnji sa Monik Udel sa Univerziteta u Oregonu, koja se bavi proučavanjem ponašanja životinja, ispitivala genome pasa i vukova i uočila razlike u genu WBSCR17, koje su se odigrale tokom pripitomljavanja pasa. Njihov je projekat mirovao do 2014. godine kada su uspele obezbediti neophodna sredstva za nastavak istraživanja, pa su sprovele nove eksperimente na 18 pasa, različitih rasa, među kojima su bili jazavčari, Džek Rasel terijeri, kao i pastirski psi, kao i 10 vukova koji su živeli sa ljudima.

Foto: facebook.com/Cris Mamprim

Tokom izvođenja eksperimenta psi su svoju pažnju često usmeravali na ljude

Naučnice su trenirale sve životinje da otvore kutiju u kojoj je bio komad kobasice i to u tri odvojene situacije: u prisutnosti poznatog čoveka, u prisutnosti nepoznatog čoveka i bez ičije pomoći.

U sva tri scenarija vukovi su se pokazali uspešnijim od pasa, a njihov uspeh je bio posebno izražen kada su psi otvarali kutiju u prisutnosti ljudi.

- Nije da oni nisu mogli da reše ovu zagonetku, samo su od ljudi očekivali paomoć - ističe Von Holdt.

Potvrđene pretpostavke, potrebna dalja istraživanja
 

Za novu studiju, Von Holdt je sprovela dodatne genetske analize delova genoma koji su okruživali izmenjeni gen WBSCR17, na većem broju uzoraka uzetih iz pasa i vukova.

Osim što je potvrdila svoja inicijalna zapažanja, otkrila je da su i dva bliska gena, GTF2I i GTF2IRD1, takođe drugačiji.

Kombinacijom genetičkih i bihevioralnih podataka Von Holdt je ustanovila da su izmene u ovom delu genoma pomogle da se vukovi preobraze u pse, životinje koje vole ljude.

Sa Univerziteta u Pensilvaniji tvrde da je ova studija svojim obimom bila mala, ali da je verodostojnost izvedenih zaključaka izuzetno velika. Naučnici predlažu dalja ispitivanja kako bi se u potpunosti potvrdila ova hipoteza.