SAVETI RUSKOG PSIHOLOGA: Kako da pomognete deci tokom školovanja

Foto: pixabay.com

Ne forsirajte dete već pratite njegov ritam

Detetu je podrška roditelja najpotrebnija u školskom uzrastu, a posebno u vreme puberteta. Da prva učiteljica ne treba da bude stroga nego dobra, da u školu treba da ide sa drugarima iz komšiluka, da samo rešava zadatke dok god ne zatraži pomoć i da nikako ne radite sve umesto njega... Sve ovo i još mnogo korisnih saveta daje nam Mihail Labkovski, jedan od najpopularnijih ruskih psihologa.

On je objavio savete roditeljima kako da se odnose prema svojoj deci u toku školovanja, odnosno kako da izaberu školu za svoju decu, treba li da se raspravljaju sa učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru.

Ovaj psiholog završio je psihologiju u Moskvi, doktorirao u Jerusalimu. Započeo je karijeru kao učitelj i školski psiholog, da bi u svom 30-godišnjem iskustvu radio pre svega kao porodični psiholog. U poslednjih 20 godina vodi radio-emisije na temu odnosa roditelja i dece, zavisnosti, ljubavi prema sebi... Pisao je i držao tribine po celom svetu kako na temu vaspitanja i podizanja dece tako i o sposobnostima da se uživa u životu. U svojim emisijama i javnim nastupima govori o tome zašto smo nesrećni, koje prepreke stoje na putu sreće i šta treba da promenimo da bismo bili srećni.

Roditeljima koji žele da im dete uspe u školi, ali i da kroz period školovanja prođe lako i bez stresa, može pomoći 12 saveta Mihaila Labkovskog:

Pre škole decu ne treba opterećivati. Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dete - detinjstvo.

Nemojte za đaka prvaka tražiti "jaku školu". U nižim razredima za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dete neće trošiti vreme i snagu na odlazak i povratak i lakše će mu biti da gradi odnose sa drugarima iz odeljenja ako žive u komšiluku.

Prva učiteljica ne treba da bude stroga, nego dobra. Potrebna vam je adekvatna učiteljica koja voli decu i radi u školi jer voli taj posao. Zato idite u proleće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja četvrtaka.

Škola je odgovornost vašeg deteta, a ne vaša. Možete uzeti odmor prve dve nedelje na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s detetom: "Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe."

Prestanite da zapitkujete šta je bilo na svakom času i da preterano reagujete na ocene. Neka tema škole postane tabu. Ako dete želi da razgovara o školi, razgovarajte, a ako ne želi - ne treba mu kleštima izvlačiti reči iz usta.

Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešto zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe - to dete trebalo bi da vas pripazi u starosti. A ako vi sve radite umesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.

Naravno da svom detetu možete pomoći. Ali dete prvo treba da kaže: "Mama, ja ovo ne razumem". A ne da vi malo-malo, pa prilazite i pitate da li je sve u redu. Ako dete ne pita ništa, znači da je sve u redu.

Ako učitelj ne voli vaše dete, problem se mora rešavati. Probajte da prvo razgovarate s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema vajde - idite dalje. Možete ga prebaciti u drugo odeljenje, pa čak i školu. Ni u kom slučaju dete ne treba ostavljati u stanju dugog permanentnog stresa.

Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vreme složenih psihičkih i fizičkih izmena. Upravo u to doba deca polažu prijemne ispite. Dete može lošije učiti, od odlikaša postati trojkaš. Ako ne želite konflikte i teže probleme, uključujući i pokušaje samoubistva, ostavite dete na miru. Vaš zadatak je da to vreme prođe što mirnije i što brže da bi se košmar završio.

Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom - vrlo verovatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite detetom - ne suprotstavljajte se. I nastavite da radite po svome.

 Nije neophodno specijalno razvijati detetove talente ako to dete ne želi. Talenat treba da pruža radost, a ne da se iskorišćava. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li neko dao odgovor na pitanje: "Šta čuči u njemu?" Najčešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.

Najvažnije je da naučite da svoje dete prihvatate ne očekujući od njega ništa. Nije važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste i šta god da radi. Da, kad bude imalo 15, biće teže nego kad mu je bilo pet. Dete ne treba u vama da izaziva nekakvo odbijanje. Ali da bi bilo tako, treba prvo da zavolite sebe.