Da li su i neandertalci imali posmrtne rituale? Najnoviji dokazi kažu - JESU!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U toj pećini smeštenoj u poluautonomnoj regiji Kurdistan u severnom Iraku, 1960. godine otkriven je dobro očuvan gornji deo tela odraslog neandertalca koji je živeo pre 70.000 godina.

Procenjuje se da je neandertalac koji je nazvan Šanidar Z bio u četrdesetim ili pedesetim godinama, ali njegov pol je ostao neutvrđen.

Pećina je predstavljala ključnu lokaciju za arheološka istraživanja i saznanja polovinom 20. veka, a u njoj su pre 60 godina pronađeni ostaci 10 neandertalaca, sedmoro odraslih i troje dece.

Tada je na nalazištu, u blizini jednog kostura, otkrivena i veća količina cvetnog polena, što je naučnike podstaklo na to da istraže jesu li i neandertalci pribegavali posmrtnim ritualima sahranjivanja svojih mrtvih uz cveće.

- Ovde je ključna namera koja se krije iza pokopa. Telo se, naime, može pokopati iz sasvim praktičnog razloga - da biste izbegli opasne lešinare ili da biste eliminirali neugodan miris. Ali, kada izostavimo praktične elemente, ovo je značajno jer upućuje na kompleksniji, simbolički i apstraktan način razmišljanja, saosećanje i brigu za mrtve, a možda i osećaj žalosti i gubitka - smatra naučnica sa Sveučilišta u Kembridžu Ema Pomeroj, glavna autorka istraživanja.

Naučnici veruju da je Šanidar Z namerno smešten u jamu iskopanu u dubljim slojevima zemlje, koja je bila namenjena za još četiri tela.

Kostur leži na leđima s levom rukom ispod glave i savijenom desnom rukom ispruženom u stranu.

Neandertalci su bili krupnije građe od homo sapiensa i imali su gušće obrve. Naseljavali su područje Evroazije i atlantske obale do Urala u razdoblju od pre 400.000 godina do otprilike pre 40.000 godina, kad su nestali i kada se naša vrsta doselila u to područje.