Do guše u đubretu: Kako do boljeg upravljanja otpadom u Srbiji?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Član Gradskog veća zadužen za komunalne delatnosti, Bratislav Vučković navodi da odlaganje i prerada komunalnog otpada postaje realnost u gradovima Srbije.

- Lokalne samouprave vide važnost tog procesa, a primer dobre prakse je Niš koji je prvi uveo primarnu selekciju kao jedan od načina upravljanja otpadom - kaže Vučković.

Dodaje da otpad ne treba da posmatramo kao da je to nešto nepotrebno već kao značajan resurs.

- Mi smo to u Nišu prepoznali i od 2015. godine aktivno radimo na primarnoj selekciji. U tu svrhu smo građanima podelili 18.500 besplatnih kanti za selektovanje otpada i to daje rezultate - objašnjava Vučković.

Da ulaganja daju rezultate vidi se i u Požarevcu koji privodi kraju radove na reciklažnom centru i transfer stanici, navodi predstavnik tog grada Saša Valjarević:

- Time ćemo rešiti problem upravljanja komunalnim otpadom i usmereni smo ka regionalnoj deponiji u Lapovu gde ćemo odnositi sav nereciklirani otpad koji ostane na teritoriji grada Požarevca. Dugoročni planovi su da se uključi i opština Veliko Gradište i opština Golubac, tako da ćemo postati i regionalni centar

Bratislav Vučković smatra da je udruživanje manjih lokalnih samouprava neophodno kako bi se trajno rešio problem komunalnog otpada.

- Moja je vizija i moja težnja da udruživanje bude i kada je u pitanju transport otpada, da jedno preduzeće regionalnog tipa može da odnosi otpad. To bi funkcionisalo kada razdaljina između lokalnih zajednica ne bi bila veća od 60 do 70 kilometara. Tako se ne bi gomilala ni administracija. Racionalnije je i efikasnije udruživanje više lokalnih samouprava da bi se rešio problem komunalnog otpada - navodi Vučković.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Jan Lundin

Srbija je napravila važne korake u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom, ističe ambasador Švedske u Srbiji, Jan Lundin:

- Srbija sada ima osamfunkcionalnih regionalnih sistema za upravljanje otpadom. U regionalne sanitarne deponije dolazi više od 425.000 tona otpada i taj otpad se ne baca na divlje deponije, u reke i šume. Kada je opština Arilje uz podršku Švedske započela primarnu separaciju, počeli su sa 0 odsto reciklaže, a sada su već na deset procenata. To pokazuje kako se može napredovati

U saradnji Vlada Švedske i Srbije u 17 opština i četiri regionalne deponije će, sledeće godine, početi projekat primarne separacije i reciklaže. To je predviđeno projektom za primarnu separaciju otpada u četiri regiona.