Čudo u Kuršumliji: Jovan je živeo 126. godina, njegov praunuk i meštani ubeđeni da je brojka na nadgrobnom spomeniku tačna, a evo i zašto

Foto: Srpski telegraf

Foto: Ilustracija

Ovim rečima Živorad Ivić (59), iz kuršumlijskog sela Bogujevca, priča o dugovečnosti svog pradede Jovana, koji je, prema priči rodbine i meštana kuršumlijskog sela, živeo - 126 godina.

Iako su o Jovanovoj dugovečnosti znali rođaci i meštani Bogujevca, sela udaljenog desetak kilometara od Kuršumlije, na ovu nesvakidašnju priču uputio nas je Dragan Milenković, kuršumlijski električar, koji je, obavljajući radove, na seoskom groblju spazio da na spomeniku Jovanu Iviću, preminulom 1948. godine, stoji da je baš toliko živeo.

- Siguran sam da se niko u to vreme, kada su ljudi držali do časti i obraza, ne bi usudio da iznese pogrešne podatke na spomeniku - uveren je Dragan da nije u pitanju neka šala.

Isto govore i meštani Bogujevca, i ponavljaju da je Jovan, zvani Aga, bio najdugovečniji meštanin sela, a možda i čitave države. Navode da je Jovanove godine, osim po predanju, nemoguće drugačije proveriti, jer su matične knjige iz tog doba izgorele u ratu.

- Čuo sam za tog Agu. Govorili su u selu oni koji su ga zapamtili da je bio veliki čovek. Iako bogat, želeo je svima da pomogne. Osim toga, iako vredan i energičan, bio je smiren i uman - priča nam Dragiša Jeremić, meštanin Bogujevca.

Foto: pixabay.com

- Osim po dugovečnosti mog pradede, Bogutovac je bio poznat kao selo koje ima dva groblja, dve crkve, dve vodenice i jedan mlin. Nažalost, u crkve retko ko ide, vodenice i mlin ne rade, a u stotinu domova u selu živi svega pedesetak stanovnika, dok su u školi uglavnom romska deca - govori Živorad Ivić, dok Dragiša Jeremić dodaje da se u selu 17 godina nije rodilo dete i da se uskoro očekuje prvo novorođenče posle tolike pauze.

- Pradeda Jovan doselio se ovde sa Kosmeta, iz Prilužja. Došao je na konju, a u bisagama je doneo dvoje male dece, kćerku Petkanu i sina Jordana. Potom se vratio po tadašnju, petu po redu, suprugu - govori nam Živorad, i dodaje da se Jordanu dopalo ovo selo nadomak Kuršumlije, gde je počeo da kupuje zemlju. Dosta zemlje je imao i u Prilužju, bogatom selu kraj Laba i Sitnice.

Živorad objašnjava da je njegov predak bio jedan od najbogatijih ljudi u kraju, jer je tada imao i vodenicu.

- Do četrdesete godine je samo čuvao ovce, jer ga je njegov otac do tog doba smatrao detetom. Zanimljivo je da su Jovanu, kada je napunio stotu godinu, izrasli novi zubi - priča o pradedi Živorad.

Dodaje da se s poslednjom, petom ženom oženio u 62. godini, a da je prvi put stao na ludi kamen u pedesetoj. Naš sagovornik napominje da je i Jovanov brat Simeon živeo blizu sto godina, kao i da se čitava familija odlikuje dugovečnošću.

- Mislim da je, osim genetike, za dug život potrebno i dosta duhovnosti i mudrosti, ali i smirenosti - kaže Dragan Milenković, koji nam je i ukazao na priču o Jovanovoj dugovečnosti kojom je, kaže, premašio sve dosadašnja saznanja o ljudima koji su najduže živeli u svetu, odnosno da će možda "pobediti" i Indijca koji je sa 123 godine poznat kao najstariji žitelj planete.