Poruka ministra Milana Krkobabića povratnicima u Srbiju: Ostanite u svojoj zemlji i dobro zaradite na cveću

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Milan Krkobabić

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da, u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za tri, a najviše pet godina.

- U objektima zaštićenog prostora proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama jer se radi o objektima malih površina. Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra po metru kvadratnom, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznosi minimalno 2.000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture koje se ubrajaju u sezonski rasad bile i skuplje - kaže dr Vujoševićeva.

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, s dr Jonelom Subićem na čelu, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra.

- Na osnovu kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine) - kaže dr Subić.

Gajenje cveća je visokointenzivna proizvodnja koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov jesu znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava.

Zašto da uvozimo kad ne moramo Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani: - Činjenica da je Srbija prošle godine platila sedam miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac. Samo udruženi u zadruge, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.