Sve kilavi Radovani i nejaki Uroši, samo evropski: EU odlaže dijalog Beograda i Prištine

Foto: youtube.com/Al Jazeera Balkans

Foto: Ilustracija

Očigledno je da su i u Evropi shvatili da tim u Briselu koji odlazi nema kapaciteta ni da nastavi pregovarački proces, a kamoli da ga privede kraju. A višemesečnoj pauzi, svakako, najviše doprinose radikalni potezi Prištine - uvođenje taksi i usvajanje pregovaračke platforme, koja je usmerena direktno protiv dijaloga.

Mogućnost promena u EU izazvala je popriličan nemir u Prištini, koja je očekivala da će imati priliku da sadašnjoj administraciji preda svoju platformu za pregovore sa Beogradom, kako bi ona mogla da bude i zvanično „uknjižena“ kao predlog Kosova.

Izbori za novu postavu EU se održavaju između 23. i 26. maja, a sva je prilika da će znatni broj glasova osvojiti takozvane suverenističke stranke širom Evrope, što bi u značajnoj meri moglo da promeni političku „krvnu sliku“, pa i odnos Brisela prema brojnim spoljnopolitičkim pitanjima.

 

 

Procene su, kada je u pitanju formiranje koalicija za EP, da će biti potrebno barem tri stranke da bi se oformila Evropska komisija (koju mora potvrditi većina u Parlamentu), a jedan od retkih matematički mogućih ishoda jeste nastavak sadašnje „superkoalicije“ između konzervativaca, socijaldemokrata i liberala.

S druge strane, zaključak je da se izbori za Evropski parlament u zemljama-članicama vode po nacionalnim linijama i izlazak na njih je u velikoj meri u funkciji nacionalne politike.

Najveća izlaznost na izborima za Evropski parlament od 62 odsto zabeležena je 1979. godine, kada su se prvi put održali. Postotak se postepeno smanjivao tokom naredne tri i po decenije, dostigavši apsolutni minimum od 42 odsto u 2014. godini.