DŽONSON SRBENDA! Novi britanski premijer pisao kao novinar kako smo se herojski borili protiv NATO

Foto: Tanjug/AP

Boris Džonson

I to ne samo Srbi u Srbiji već i Srbi u Britaniji, čije životne probleme, kako je primetila dopisnica RTS iz Londona Ivana Miloradović, poznaje veoma dobro.

Novi britanski premijer nije miljenik Srbije samo zato što se svojevremeno otvoreno suprotstavio bombardovanju naše države, već i zato jer je bez dileme branio Srbiju od pojedinih istoričara i novinara koji su je na 100-godišnjicu Prvog svetskog rata 2014. godine optuživali da je krivac za njegovo izbijanje.

Džonson je, da podsetimo, u tekstu "Nemačka je počela Veliki rat, ali levica ne može da podnese da to kaže" u britanskom listu Telegraf kritikovao laburiste, što krivicu za početak rata pripisuju Srbiji, obrušivši svoj gnev na Tristrama Hanta, koji je to tvrdio u listu Obzerver.

- Neporeciva istina je da je Prvi svetski rat, sa svim svojim ubistvenim užasom, najvećim delom rezultat nemačkog ekspanzionizma i agresije. Hant je u tekstu koji zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost misteriozno uperio prst u Srbe - napisao je Džonson, u to vreme gradonačelnik Londona, tvrdeći da je "Nemačka bila ta koja je pogurala Austriju da krene u rat protiv Srbije i objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine".

- Zašto je bilo neophodno da se nekakav lom u Sarajevu proširi invazijom na Francusku, pobogu? Nije bilo potrebno. Pokretačka sila iza tog pokolja bila je želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile - pisao je Džonson braneći Srbiju od optužbi da je kriva za Sarajevski atentat i pucanj kojim je Gavrilo Princip ubio austrijskog nadvojvodu Ferdinada. Džonson je podsetio kritičare Srbije da ni Nemci danas ne optužuju Srbe da su krivi za rat od 1914. do 1918. godine.

- Oni ne optužuju ni Ruse ni Turke. Oni znaju kakvu su cenu platili zbog militarizma 20. veka - ocenio je 2014. godine Džonson u tekstu za Dejli telegraf, za koji je kasnije dobio posebno priznanje Skupštine dijaspore Srbije.

Džonson je boravio u Srbiji 1999. godine kao novinar i za to se saznalo tek 2016. godine, kada je bio u zvaničnoj poseti Beogradu u funkciji šefa britanske diplomatije.

Prvi boravak u našoj zemlji iskoristio je da kritikuje NATO zbog bombardovanja. Bio je dopisnik Dejli telegrafa iz Beograda i sa Kosova, jedan od retkih novinara sa zapada koji se suprotstavio agresiji Alijanse i koji je napisao seriju članaka o herojskoj borbi Srba protiv agresije moćne Alijanse.

- Fascinantno je videti koliko se zemlja promenila. Bio sam ovde pre 17 godina. Srbija je postigla ogroman ekonomski uspeh i politički ste napredovali - rekao je Džonson na konferenciji za novinare u novembru 2016. godine.

Laburisti su ga tada kritikovali da je zvaničnu posetu Srbiji iskoristio za promociju svoje knjige o Vinstonu Čerčilu, pozvavši ga da objasni svoj postupak.

- Odgovornost Borisa Džonsona je da vodi Forin ofis, a ne da promoviše u Srbiji prodaju svoje knjige - istakli su laburisti, gnevni što je ministar naišao na topao doček u Beogradu.

Pisao i o ubistvu Milice Rakić Foto: Promo foto Milica Rakić List Ajriš tajms je podsetio da je Džonson u svojim tekstovima pisao o civilnim žrtvama NATO, uključujući smrt trogodišnje Milice Rakić, koju je 17. aprila 1999. u Batajnici ubio geler bombe dok je sedela na noši. List je preneo i deo teksta koji je Džonson tada napisao. - Naravno, nije bilo namerno. Ali može se reći da je bilo namerno da je NATO ispalio bombe sa 15.000 stopa (oko 4.500 metara) svestan da će civili biti ubijeni. Razlog zašto tako visoko lete je taj da se ovaj rat zasniva na moralnoj računici koja kaže da životi jugoslovenskih ili albanskih civila vrede mnogo manje od života savezničkih vojnika i avijatičara - napisao je Džonson. Tragična greška Pentagona Foto: Tanjug/AP Pentagon Džonson je Srbiju navodio kao primer kada je kritikovao odluku Londona da podrži invaziju na Irak, u martu 2003. godine. - Video sam uništene živote i porodice uništene bombardovanjem i video sam civile koji žale za svojim najbližima koje je ubio NATO. Svi smo videli rezultate tragičnih grešaka Pentagona - rekao je Džonson na debati u parlamentu Velike Britanije 2003. Turci i Hrvati bi rado da ga imaju uz sebe Tursko selo Kalfat tvrdi da novi britanski premijer Boris Džonson vuče poreklo iz ovog mesta u Anadoliji, stotinak kilometara od Ankare. - On je veliki ponos za nas. Za nas je on Turčin iz Kalfata i mi ćemo ga uvek smatrati jednim od nas - rekao je Satilmis Karatekin (65), koji tvrdi da je Džonsonov dalji rođak. Njihove tvrdnje se temelje na nadgrobnim spomenicima na groblju, gde mnoga prezimena imaju koren reči sari, što označava Turčina svetle puti. Čim je izabran za britanskog premijera, Hrvati su se brže-bolje pohvalili da Džonson voli da se odmara i letuje u njihovoj zemlji i da tu činjenicu treba iskoristiti kako bi se izvukao neki poen više u odnosima između Zagreba i Londona.