Bojan Klačar: SNS napravio dobar korak na FPN

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Bojan Klačar

Kako kaže naš sagovornik, usvajanjem dela preporuka civilnog društva SNS podiže lestvicu očekivanja javnosti od te stranke jer će sada oči javnosti biti uprte u implementaciju tih preporuka, ali je na neki način podignuta i odgovornost opozicije. Sada će, naglašava, novinari i civilno društvo moći da posmatraju i njihovu reakciju.

* SNS je u cilju poboljšanja izbornih uslova sastavio dokument o izmenama izbornog procesa koji, između ostalog, uključuje dijalog sa RTS, sankcije za zloupotrebu javnih preduzeća, zabranu korišćenja skupova koje prave institucije za promociju stranaka, delovanje funkcionera u kampanji samo posle radnog vremena, dupliranje kazni za zloupotrebu funkcije... Da li je to dobar korak?

- To je dobra vest zato što izbori u Srbiji ne mogu da funkcionišu po inerciji. Druga stvar, izvesno je da je SNS, zajedno sa koalicionim partnerima, izrazio spremnost da podrži određeni set preporuka civilnog društva, i to je taj set o kojem je govorio Nebojša Stefanović. Čitav niz mera iza kojih je stao SNS, a odnosi se na birački spisak, kampanju, ulogu RTS i REM, definisanje javnih resursa, podizanje kazni za javne funkcionere i slično je dobra vest jer to znači da ćemo sledeće izbore dočekati sa nešto boljim zakonodavstvom i te mere će, jednom kada se usvoje, važiti i za budućnost. Dakle, i za neko vreme kada SNS neće biti na vlasti, nego u opoziciji, pa ćemo moći da pratimo ponašanje i jednih i drugih.

* Šta je za vas ovde najznačajnije?

- Spremnost SNS da u nekim sličnim razgovorima učestvuje i posle izbora, zato što sve ove preporuke o kojima smo razgovarali na okruglim stolovima, sve što je SNS usvojio, odnosi se samo na to što je bilo moguće uraditi do izbora 2020. Ukoliko je SNS spreman da se time bavi i posle izbora, to je dobra poruka jer postoji čitav niz stvari o kojima mi sada nismo razgovarali jer nije bilo moguće da se promene do izbora 2020, a iz našeg ugla je važno promeniti ih.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Sa sastanka opozicije i vlasti na FPN

* Da li bojkot može da uspe?

- Bojkot može da uspe. Postoje tri indikatora na osnovu kojih ćemo moći da merimo uspešnost ili neuspešnost bojkota. Prvi je broj izašlih birača, drugi broj i relevantnost stranaka koje su se odlučile da bojkotuju i treći, po mom mišljenju najvažniji, jeste kakvi će biti izborni rezultati, a to znači kakva će biti struktura parlamenta - da li će u parlament ući samo vladajuće stranke ili i neka druga opoziciona stranka. Uspeh bojkota bio bi veći, sad govorim iz ugla opozicije, ukoliko bismo mi dobili neku vrstu jednostranačkog parlamenta, odnosno parlamenta u kojem su samo SNS i SPS.

* Objasnite nam kako, kad postoje i druge opozicione stranke koje nisu za bojkot?

- Moguće je, kada se pogledaju pažljivije rejtinzi. Samo su tri političke organizacije bile iznad cenzusa, a to su SNS, Savez za Srbiju i SPS. Ne kažem da je realno, samo kažem da je to važan indikator, zato što je to nešto što SNS najmanje odgovara. SNS sigurno ne bi bio srećan da u slučaju bojkota samo oni i SPS uđu u parlament.

* Šta će se desiti posle bojkota?

- Ozbiljna rekonfiguracija stranačkog života u Srbiji. Sigurno će neke stranke pokušati da popune taj prazan prostor koji nastaje bojkotom, možda će to biti SRS, možda PSG, možda Aleksandar Šapić, a s druge strane, bojkot će značiti i ozbiljnu rekonfiguraciju opozicione političke scene zato što će vrlo verovatno morati da dođe do nekog ukrupnjavanja ili će neke stranke morati da nestanu zato što će biti vrlo teško da taj deo opozicije koji bojkotuje izbore preživi još četiri godine izvan institucija.

EU je vrlo neutralna u dijalogu Foto: Tanjug/AP EU * Može li posredovanje EU u dijalogu da smanji jaz između vlasti i opozicije? - Izvesno je da ćemo u narednim nedeljama imati sastanke sa ljudima iz Evropskog parlamenta i vrlo je verovatno da će se ti razgovori obavljati u parlamentu. Na neki način treba sačekati i ishod tih razgovora da bismo videli koje će sve mere usvojiti vladajuća koalicija, a treba sačekati i da vidimo šta će biti finalni stav prema Pokretu slobodnih građana. Foto: Tanjug Dejvid Mekalister * Dejvid Makalister optužen je da je na strani Vučićevog režima. Da li je to zaista tako? - Što se tiče uloge EU, ima kritika opozicije da je EU na strani Vučića, ali taj deo opozicije koji to govori greši, zato što EU nije politički akter u Srbiji i kao takva je vrlo neutralna. Oni moraju da imaju sastanke sa onim ljudima koji čine vlast, to su radili pre, to će raditi i nadalje zato što su im oni partneri u procesu evrointegracija. Opozicija zanemaruje sve ovo, a trebalo bi da budu svesni da treba da grade partnerstva sa ljudima iz EU i međunarodne zajednice bez bilo kakvih javnih sukobljavanja. U redu je reći im da se ne slažete sa nečim u četiri oka, ali manje po medijima.