Pašalić za Srpski telegraf: Štitimo prava građana i u vanrednim situacijama

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Zoran Pašalić

Pomno prati poštovanje ljudskih prava shodno uslovima novonastale vanredne situacije i reaguje gde god je to neophodno. Problemi sa kojima se građani susreću smenjuju se iz dana u dan, ali zaposleni u ovoj državnoj instituciji rade danonoćno na rešavanju.

U razgovoru za Srpski telegraf, zaštitnik građana Zoran Pašalić ističe da posla ima na pretek, da većina zaposlenih u ovoj instituciji radi iz kancelarije, a manji deo od kuće.

- Odlično smo se organizovali. Radi se dan-noć. Dnevno imamo više od 300 obraćanja, između 70 i 100 putem mejla, a oko 250 telefonskih poziva u vezi sa zaštitom njihovih prava u vreme vanrednog stanja. Cilj institucije jeste da se građani pridržavaju obaveza koje je Vlada Srbije propisala u cilju suzbijanja epidemije koronavirusa, ali i da se pritom ne ugrožavaju njihova prava - ističe Pašalić.

Postupak protiv svih koji su zakazali Zaštitnik građana pokrenuo je postupak zbog ulaska koronavirusa u Gerontološki centar u Nišu i ostale domove gde je zabeležena zaraza. Navodi da su kazne, ukoliko se utvrdi odgovornost nadležnih, ozbiljne. - Cilj svega ovoga jeste utvrđivanje odgovornosti, koja ide od krivične preko disciplinske pa i do materijalne štete. Što se tiče krivičnih sankcija, vrlo su ozbiljne i rigorozne. Nedajbože da neko od tih lica premine, onda su kazne zaista rigorozne - napominje Pašalić i dodaje da će se pokrenuti postupci prema svim institucijama za koje se utvrdi da nisu radile po zakonu.

Od uvođenja vanrednog stanja građani kontaktiraju sa vama. Na koje probleme ukazuju?

- Građani nam se obraćaju praktično za sve! Od pitanja iz radnih odnosa, koja su najviše vezana za otpuštanje radnika, posebno majki koje imaju decu do 12 godina i koje poslodavci ucenjuju da će dobiti otkaz ako ne dođu na posao, raspituju se za prava koja one imaju. U saradnji sa našim kolegama iz regiona pomagali smo našim državljanima zarobljenim na granicama da dođu u zemlju.

Stalno ste na terenu, obilazite i kontrolišete uslove smeštaja u prihvatnim centrima i privremenim bolnicama na teritoriji Srbije?

- Upravo tako! Zajedno sa zaposlenima iz Odeljenja za hitno postupanje obišli smo i prihvatne centre za smeštaj naših državljana koji se vraćaju iz inostranstva, a nemaju prijavljenu adresu ili prebivalište na našoj teritoriji, kao i za one za koje se utvrdi da predstavljaju medicinski rizik. Posetili smo i privremene bolnice za pacijente zaražene koronavirusom.

Bili ste i u Kliničkom centru Niš, privremenoj bolnici Čair, obraćali su vam se pacijenti smešteni na Sajmu, koji su pretili štrajkom glađu zbog netestiranja na KOVID-19. Testirani su na vašu inicijativu?

- Nama se početkom aprila obratilo 69 građana koji su bili na Sajmu. Suština je bila da se testiranje na prisustvo virusa obavi brzo. Mi smo potom pozvali Ministarstvo zdravlja i to je i urađeno. Neki od njih već su poslati kući. Obišli smo gotovo sve bolnice ovog tipa, a pacijenti su se najviše žalili na smeštaj. Nama je bilo najbitnije da li su sanitarno-higijenski i epidemiološki uslovi, kao i komunikacija sa spoljnim svetom ispunjeni. Najvažnije, da u objektima ne dođe do kontakta zdrave osobe sa zaraženom. Na Sajmu su se žalili na smeštaj, održavanje lične higijene i to je rešeno, dok je u Čairu to bilo unapred otklonjeno. Postarali smo se i u tim uslovima postoji komunikacija pacijenata sa osobama sa spoljnim svetom.

Poslednjih dana veliki problem jeste obezbeđivanje dozvola za kretanje u toku zabrane kretanja osobama koje se brinu o onima kojima je neophodna pomoć, u prvom planu roditelji dece sa autizmom....

- To je sada gorući problem! Više puta smo ukazivali nadležnima da su deca sa autizmom, kao i osobe sa invaliditetom svih kategorija, pored starijih, među najugroženijim delovima stanovništa u uslovima pandemije KOVID-19. Apelovali smo da nadležni ulože dodatne napore i ne ukidaju usluge podrške u zajednici. Ukazali smo na ozbiljan problem funkcionisanja personalne asistencije u vreme kada je na snazi zabrana kretanja. Svim jedinicama lokalne samouprave uputili smo dopis da se što efikasnije preduzmu radnje u postupku dobijanja dozvole za kretanje u vreme zabrane kretanja. Pojedine opštine već su to rešile - ističe Pašalić i dodaje:

- Pozivam sve građane koji misle da su im ugrožena određena prava da se obrate našoj instituciji. I u slučaju da ne možemo da im direktno pomognemo, možemo da ih uputimo na institucije koje mogu da im pomognu.

Dežurni telefoni Stručna služba zaštitnika građana radi sedam dana u nedelji. Zaposleni iz ove institucije dostupni su građanima putem sledećih brojeva telefona: 011/20-68-100, od osam do 16 časova 064/876-8505, od 16 do 22 časa od osam do 22 časa: 066/800-7009 066/800-7010 066/800-7011 066/800-7012