ZORANINE ANEGDOTE SA GRADILIŠTA: Direktore "pegla", radnike poštuje

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Zorana Mihajlović na terenu sa radnicima

Najviše dogodovština je bilo tokom rekonstrukcije puta od Topole do Rudnika. Mihajlovićeva je često prolazila tim putem kad bi išla za Čačak ili Užice i po pravilu je uvek nailazila samo na nekoliko radnika.

Frapirana

- Zaustavimo se baš nasred gradilišta i pozovem direktora "Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka da ga pitam gde su radnici. Drobnjak kao iz puške kaže: "Tu su, rade.“ Kažem, kako su tu kad sam ja na gradilištu i nema nikog. Onda on zove direktora firme koja je izvodila radove i tek onda neke mašine i ljudi počnu da se pojavljuju... A najbolje objašnjenje dobila sam od predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića, koji me je uveravao da su radnici tu, ali u šumici, pa ih zato ne vidim. Na kraju, ovaj put je završen i dobra je veza do Rudnika i Gornjeg Milanovca - priča Mihajlovićeva i dodaje da je pored tih "nevidljivih radnika“ bilo i onih koji su bežali kad je vide.

- Kad sam prošle godine bila u kontroli deonice auto-puta od Obrenovca do Uba, bila sam frapirana kad smo bez ikakve kontrole ušli na deonicu, obišli je od početka do kraja, a da nas niko nije pitao ko smo i šta radimo tu. Nema nikog na gradilštu! Čak je nekoliko radnika kad su videli da im idem u susret bacilo alat i pobeglo s gradilišta! - kaže Mihajlovićeva.

Roze šlem, po kom je prepoznatljiva, nije nosila samo jednom, i to u tunelu Predejane u Grdeličkoj klisuri.

- Tek kad smo ušli u tunel, našalila sam se i pitala kako ću da nosim roze šlem kad mi se ne slaže s garderobom. Naravno, veliki džentlmen Zoran Drobnjak odmah mi je dao svoj teget šlem, a moj roze stavio na glavu iako mu je bio mali. Kad sam ga pitala kako mu je s roze šlemom, rekao je: „Šefice, nije važno koje je boje sve dok čuva glavu“ - navodi ministarka.

Dirljivi momenti

Pored nerviranja, Mihajlovićeva kaže da je bilo i nekih dirljivih momenata prilikom obilaska gradilišta:

- Obilazili smo radove u Grdeličkoj klisuri i tamo su radnici zaista radili odlično. Jedan radnik firme iz Republike Srpske sišao je s mašine, prišao mi i rekao: „Gospođo Zorana, samo želim da vam zahvalim što sam dobio priliku da radim na ovom auto-putu, jer je najteži, ali će biti sigurno najlepši put na kom sam u životu radio.“ To su trenuci koji vam daju snagu.