Plan CIA: Posle Madura, rušimo Vučića i Orbana!

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ/Fotomontaža

Još krajem 2013. i početkom 2014. Amerika je imala najveći uticaj na krvave proteste u Ukrajini, kojima je svrgnut s vlasti tadašnji predsednik Viktor Janukovič, blizak Moskvi (on je i prebegao u Rusiju). Po sličnom modelu SAD su pokušale da se obračunaju sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, protiv kog je pokušan državni udar u julu 2016, nakon što se udaljio od Vašingtona.

Prema informacijama koje su se kasnije pojavile, Erdogana je upravo dojava ruske službe spasla tragične sudbine. Prošle godine pala je na ulici vlast u Jermeniji, sada je na meti Venecuela, a ulični protesti organizuju se i u Mađarskoj, Srbiji, Republici Srpskoj...

DUBOKA DRŽAVA

Politički analitičari za Srpski telegraf kažu da nema nikakve sumnje kakav se scenario sprovodi širom planete i ko stoji iza njega.

- To je duboka država, strukture u SAD koje su formirane pre dolaska aktuelnog predsednika Donalda Trampa i vode svoju politiku nezavisno od Bele kuće. Te strukture sa svojim snažnim uporištem u administraciji, diplomatiji i obaveštajnim službama i dalje nastavljaju politiku od pre Trampa. To je politika izazivanja narandžastih revolucija - ističe Dragomir Anđelković.

Da kojim slučajem Tramp nije predsednik Amerike, dodaje on, iste te strukture bi rušile i njega, dok ovako mogu samo da ga sabotiraju, a ne mogu da ga slome.

Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović slaže se sa ovim tezama:

- Prvi takav pokušaj je bio u Srbiji pre 5. oktobra, kada su Amerikanci opremili i pripremili finansijski, politički i propagandno opoziciju protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. To ne umanjuje Miloševićeve propuste i greške, ali je činjenica da bez takve i direktne pomoći Zapada to ne bi uspelo.

KRENULI JOŠ U ČEŠKOJ

Kako kaže Jovanović, Amerikanci su napravili obrazac koji su zatim primenjivali putem izvođenja takozvanih plišanih revolucija i u Češkoj, Severnoj Africi, na Bliskom istoku, a pre toga u Nikaragvi, Čileu i drugim zemljama Latinske Amerike...

 

 

- Sada je to u funkciji jačanja američke prevlasti u svetu. Da se onesposobe svi oni koji najavljuju svoju moć i pretenduju na uticaj u svetskim poslovima. Tako je sada protiv Rusije, sutra će biti protiv Kine ili bilo koje druge države koja pokušava da izađe iz regionalnih okvira i postane globalna sila - ističe Jovanović.

Politikolog Jelena Vukoičić napominje da se ni u zvaničnim izjavama američkih političkih lidera uopšte ne krije da im je želja da Rusijom upravlja režim naklonjeniji Zapadu:

- Zapadne sile, Britanija, a posebno SAD nezadovoljne su vlašću predsednika Putina, ali pošto njemu ne mogu ništa, logično je da nastoje da oslabe globalni uticaj Rusije. To rade uklanjanjem onih koje percipiraju kao saveznike režima u Moskvi. Suština politike svih velikih sila, a naravno, posebno sada SAD, koje su još najveća svetska sila, jeste borba za globalni uticaj. Ako želite da oslabite uticaj neke druge velike sile, onda nastojite da oslabite njen uticaj na druge države.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović Patrijarh Irinej: Protesti štete Srbiji, a oni u Banjaluci i Beogradu su povezani Patrijarh srpski Irinej poručio je da pojačavanje spoljnih pritisaka treba da dovede do snažnijeg jedinstva naroda i država u odbrani suverenih prava i integriteta države. - To jedinstvo ne bi trebalo da narušavaju unutrašnje razmirice. Socijalni problemi i nezadovoljstvo, koji postoje kod nekih slojeva društva, ne treba da cepaju narodno biće, posebno imajući u vidu istovremeno osnivanje još jedne albanske vojske, sprečavanje snabdevanja srpskih ustanova, bolnica, škola i drugog na KiM - rekao je on u intervjuu Politici.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ Moj stav
Vojislav Šešelj, lider SRS Amerikanci hoće da vladaju celim Balkanom i da celi Balkan bude u sastavu NATO. Oni od toga za sada ne odustaju, ali su se izvođači radova vrlo brzo kompromitovali i u RS i u Beogradu

Patrijarh je naglasio da je sa velikom brigom pratio nedavne demonstracije na ulicama Banjaluke.

- Oni koji ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu tada su bili zadovoljni. Ne vidim da će biti koristi za narod ni od podsticanja na takve proteste u Beogradu i širom Srbije. Možda neko ne vidi ili ne želi da vidi, ali svi ti procesi jesu povezani. Država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva, pogotovo onih koji svojim visokim obrazovanjem i znanjem treba da budu uzor svima - zaključio je Irinej.

Foto: printskrin Ukrajina - Viktor Janukovič Vlast u Ukrajini nasilno je sklonjena nakon krvavih demonstracija na Majdanu (trg u Kijevu) početkom 2014. godine. Viktor Janukovič, lider te zemlje blizak Putinu, morao je da se skloni u Rusiju, gde se i danas nalazi. Otimačina vlasti formalno je legalizovana u parlamentu Ukrajine, gde su poslanici glasali pod stravičnim pritiscima.

Foto: Tanjug/AP Turska - Redžep Tajip Erdogan Pokušaj državnog udara u Turskoj desio se u noći između 15. i 16. jula 2016. Puč je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske, koji je bio protiv režima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, i to u vreme kada je on zahladneo odnose sa Vašingtonom i približio se Moskvi. U sukobima između pučista i snaga lojalnih Erdoganovom režimu poginulo je oko 290 ljudi, a više od 1.400 je ranjeno. Kasnije su se pojavile informacije da je Erdogana, koji je u trenutku udara bio na odmoru van Istanbula, spasla dojava ruskih službi.

Jermenija - Serž Sargsjan Demonstracije u Jermeniji počele su sredinom aprila 2018, nakon što je Serž Sargsjan ukinuo polupredsednički sistem i zamenio ga parlamentarnim. Jermenski parlament je Sargsjana, koji je i bivši šef države, blizak Moskvi, izabrao za premijera. Protesti su postajali sve nasilniji, da bi na kraju Sargsjan bio primoran da podnese ostavku. Na vlast je došao vođa protesta Nikola Pašinjan, koji je prethodno na izborima osvojio samo nekoliko procenata podrške. Jermenija je, inače, u vreme Sargsjana imala blisku vojnu saradnju s Moskvom, koja na papiru postoji i danas, ali je evidentno približavanje NATO.

Foto: youtube.com/Vlad Tepesblog Mađarska - Viktor Orban Svakodnevne proteste protiv premijera Viktora Orbana i vlade koju predvodi njegova Fides partija podstakao je navodno član zakona o radu vezan za prekovremeni rad koji je usvojen 12. decembra 2018. u parlamentu. Vlada je za proteste, koji su počeli na dan usvajanja, kako su ga nazvali, robovlasničkog zakona, okrivila američkog milijardera Džordža Soroša. Protesti u ovoj državi i dalje traju, mada masovnošću zasad ne mogu da ozbiljno zaprete Orbanu.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ Srbija - Aleksandar Vučić Protesti opozicije u Srbiji počeli su pod sloganom "Stop krvavim košuljama", nakon prebijanja lidera Levice Srbije Borka Stefanovića bez obzira na to što su napadači odmah uhapšeni. Iako organizatori tvrde da su okupljanja čisto građanska, postoji više nego dovoljno veoma ozbiljnih indicija da iza njih stoje opozicioni lideri. Mediji u Hrvatskoj od prvog dana sa neskrivenim oduševljenjem prate ova okupljanja građana.

Foto: Tanjug Republika Srpska - Milorad Dodik Milorad Dodik je godinama na meti Amerikanaca kao veliki Putinov saveznik. Kampanja je prošle godine počela pod parolom "Pravda za Davida", nakon tragične smrti mladića Davida Dragičevića, za koju se kasnije ispostavilo da je verovatno ubistvo. Nesrećni otac preminulog Davida okupljao je narod na trgovima i ulicama, a podršku je dobijao iz političkih krugova u Sarajevu i pripadnika nekadašnje Armije BiH. U međuvremenu je napustio RS, prema informacijama koje su objavili mediji, u režiji jedne zapadne ambasade i trenutno ga kriju na nepoznatoj lokaciji.

Foto: Tanjug/AP Venecuela - Huan Gvaido Na antivladinim protestima koji su počeli prošle nedelje širom Venecuele okupio se impozantan broj građana, ali režim Nikolasa Madura i dalje opstaje uprkos jakim američkim pritiscima. Lider opozicije Huan Gvaido sam se proglasio za legitimnog predsednika, u čemu je odmah dobio podršku Vašingtona, što su Rusija i Kina ocenile kao skandalozno. Rusija i Kina poručuju da se ne bi trebalo mešati.