MILO OTIMA NAJVEĆU HRIŠĆANSKU SVETINJU

Foto: Tanjug/AP

Milo Đukanović

Verski analitičar Miloš Stojković, jedan od najboljih poznavalaca crkvenih prilika u Srbiji i okruženju, ali i odnosa sa svim drugim crkvama i Vatikanom, iznosi dramatično upozorenje i otkriva prave namere udara crnogorskog režima na SPC.

- Ruka Svetog Jovana Krstitelja je jedna od najznačajnijih svetinja u celom hrišćanskom svetu, a vlasništvo je Srba. Ja bih rekao - u trenutno okupiranoj srpskoj Crnoj Gori. Ruku poštuju svi, nije bez razloga što oni žele nešto što je najvrednije - objašnjava Stojković za Srpski telegraf.

O velikoj relikviji, koja se čuva u Cetinjskom manastiru SPC, postoje mnogobrojni istorijski fakti i predanja (pogledajte okvir). Nema nikakve dileme: reč je o jednoj od hrišćanskih svetinja koju bi svaka crkva volela da ima pod svojim okriljem.

Upravo zbog toga, prema informacijama našeg lista, Milo Đukanović i klika okupljena u nepriznatoj CPC oko raspopa Miraša Dedeića prvo planiraju udar na Cetinje. Naša saznanja potvrdio je i istoričar Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju:

- Neće Ostrog biti prvi na udaru. Verovatno će najpre zauzeti Cetinjski manastir. On se nalazi u nerijateljskom okruženju. Cetinjski manastir je i sedište mitropolije i Bogoslovije i u njemu se nalazi najveća arhivska građa SPC u Crnoj Gori, koja u potpunosti potvrđuje srpski identitet Crne Gore - tvrdi Raković i ističe da su napadi tempirani i u godini kada SPC obeležava 800 godina autokefalnosti.

Miloš Stojković dodaje da se nikad u istoriji sveta nije desilo da crkvenu imovinu neko prisvaja, da jedna država nacionalizuje crkvenu imovinu:

- Đukanović je postao ravan Tačiju i Haradinaju, koji žele da nam ukradu istoriju na prostoru KiM. Dve najznačajnije svetinje srpske u Crnoj Gori su mošti, kivot Svetog Vasilija Ostroškog, vladike zahumsko-hercegovačkog, a još značajnija je ruka Svetog Jovana Krstitelja. Milova želja je da izigrava Porošenka iz Ukrajine.

Istoričar Božidar Kljajević ističe da je toliko ogorčen da teško nalazi prave reči.

- Đukanović i njegov režim imaju nameru da stvore drugu naciju, koja neće biti bliska Srbima i koja će sutra možda biti rimokatoličke veroispovesti. Međutim, sve njihove namere su uzaludne. Što je rekao Lazar, da na Kosovo odlazi i kakvu svetinju brani, tako je i u Crnoj Gori. Milo inače ima veliku podršku Vatikana, a kako i ne bi, kad je protiv pravoslavlja - navodi istoričar za naš list.

O značaju relikvija koje SPC čuva u svojim hramovima u Crnoj Gori govorio je i protojerej-stavrofor Velibor Džomić, kog je tamošnji režim proterivao iz te zemlje.

- Mitropolija crnogorsko-primorska je danas jedini, nesporni i zakoniti vlasnik tih svetinja. Teško da iko razuman, a posebno neko ko poznaje državu i pravo, može da traži svojinska prava svetovne države nad svetinjama koje su utemeljene na veri i kroz Crkvu Hristovu - konstatovao je Džomić.

Bruka lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine. Foto: Tanjug Nenad Čanak   Čanak: SPC da vrati sve, pa nek gradi nove hramove Nenad Čanak tvrdi da je "činjenica da je posle 1918. godine praktično kompletna imovina Crnogorske pravoslavne crkve postala imovina SPC", zbog čega bi upravo nevraćanje Crnoj Gori imovine iz 1918. bila istorijska nepravda. Reč je o tome da se, kako Čanak kaže za crnogorske Dnevne novine, imovina koja je oduzeta "na sablju" 1918. godine vrati vlasnicima - državi Crnoj Gori. - Ne razumem šta je tu sporno. Niko ne brani SPC da napravi nove hramove. Hongkong je Britanija vratila Kini posle 99 godina, zašto ne bi SPC vratila CPC, odnosno crnogorskoj državi, ono što joj je oduzeto ukidanjem crnogorske državnosti 1918. godine. Ne vratiti Crnoj Gori imovinu iz 1918. godine bila bi istorijska nepravda. I to je sve - rekao je Čanak.

Advokat Ivan Simić objašnjava za Srpski telegraf da ne postoji nijedan pravni osnov po kom bi od SPC mogla biti oduzeta imovina u Crnoj Gori.

- Iako imovina Crkve ima sasvim posebnu duhovnu, istorijsku i nacionalnu vrednost, ona se u ovoj situaciji mora braniti najpre s pravnog stanovišta, kao imovina koja pripada pravnom licu - SPC - kaže Simić.

Kako je relikvija stigla do Cetinja Foto: youtube.com/SlugaBožiji Sveti Jovan Krstitelj Ruku Svetog Jovana, koja je krstila Isusa Hrista, već su prvi hrišćani poštovali kao veliku svetinju. Ona se dugo nalazila u ruskoj carskoj porodici Romanov. Posle stradanja Romanova, desna ruka Svetog Jovana našla se kod imperatorke Marije Fjodorovne, supruge imperatora Aleksandra Trećeg i majke poslednjeg ruskog cara Nikolaja. Ona je 1919. nekako uspela da izađe iz nove sovjetske države i preko Krima stigne do Londona, odakle će se uputiti ka Danskoj. Nešto kasnije, svetinju je predala srpskoj kraljevskoj kući Karađorđevića. Ruku Svetog Jovana u Beograd je krajem dvadesetih godina prošlog veka doneo Bagration Timuras. U znak zahvalnosti kralj Aleksandar Karađorđević je Timurasu ponudio visok čin u jugoslovenskoj vojsci. Rus to nije želeo, već je zahtevao da školovanje počne iz početka i prvo završi Vojnu akademiju. Kasnije je i postao oficir u kraljevoj gardi.

Prvih godina ruka se nalazila u hramu Starog dvora, odakle je preneta u crkvu na Dedinju. Kada je počeo Drugi svetski rat, ruka je preneta iz Beograda i sakrivena sa još nekim dragocenostima u manastir Ostrog. Kasnije je preneta u Cetinjski manastir, gde je i danas.

Ruka Svetog Jovana Krstitelja je 2013. bila izložena i u Nišu povodom proslave godišnjice Milanskog edikta, kojim je car Konstantin 313. godine priznao hrišćanstvo. Godine 2006. obišla je mnoge gradove u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini, gde su joj se vernici poklonili.

Krstio Isusa Hrista na reci Jordan Sveti Jovan, u narodu poznati svetitelj kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Sećanje na ovog svetitelja praznuje se nekoliko puta u godini, a najveći datum je 20. januar. Predanje kaže sledeće: - Njemu je bio dat dar od Boga da krštava ljude i oslobodi ih njihovih grehova, te on krsti i Isusa Hrista. To krštenje se obavi na reci Jordan. Bio je takve moralne čistote da se slobodno mogao nazvati anđelom božjim pre nego čovekom i jedini je od proroka koji je rukom mogao pokazati onoga koga je prorokovao. Proganjan je od cara Iroda, bačen u tamnicu i pogubljen odsecanjem glave. Foto: pixabay.com Isus Hrist Neka od čudesa koja se pripisuju ruci Ruka Svetog Jovana Krstitelja, koja se čuva u Cetinjskom manastiru, u stvari je deo ruke do lakta, sa tri prsta (fale mali i domali). Ruci se pripisuju čudotvorna svojstva, a ovo su neka od njih: - Na Krstovdan arhijerej podizaše i tu česnu ruku Krstiteljevu, i ona se nekad pružala, a nekad savijala. I time pokazivala da li će biti godina rodna ili nerodna. Jer kada se pružala, sve je izobilno rađalo: i njive, i vinogradi, i gradine, i voćnjaci. A kada se savijala, bivala je nerodica i glad je nastupala - Mnogobrojne isceliteljske moći, pominje se veliki broj slučajeva - Smatra se da Crkvu i narod koji čuvaju ovu relikviju štite božanske sile

Matija Bećković Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ Matija Bećković Oni su se odrekli svoga imena, pisma i vere i nema razloga da se na tome zaustave. Ta nova crkva u Crnoj Gori može imati samo novu škaljarsko-kavačku eparhiju

Predrag Marković Foto: Tanjug/D. GOLL Predrag Marković Kada bismo terali mak na konac, nijedna crkva na primorju ne bi mogla da pripadne Crnoj Gori, što je pitanje i za crkve na severu Crne Gore

Patrijarh Irinej Foto: Tanjug/Sava Radovanović Patrijarh Irinej Nažalost, čovek koji je sada na tronu svetih svojih predaka čini ono što ni Turci nisu činili. Turci nisu atakovali na crkvenu imovinu, ni komunisti, niti je iko drugi to činio, ali je došao Crnogorac da uništi srpsku crkvu u Crnoj Gori, koja je stvorila Crnu Goru, bez koje Crna Gora ne bi ni postojala

Marko Milačić Foto: youtube.com/Marko Milacici Marko Milačić Ako taknete Crkvu, čekajte narod u svom dvorištu. Ovo je odavno nadišlo politiku, ovo je borba za goli opstanak

Šta bi da pripišu državi Foto: Tanjug/D. VOJINOVIĆ Duško Marković i Milo Đukanović - Svi verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore izgrađeni ili pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. - Svi verski objekti za koje se utvrdi da su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. * rok za sprovođenje godinu dana