Ekskluzivne fotografije iz kuće porodice Vučić! Angelina: Plačem kad vidim šta rade Aleksandru i Milici

 

ZABRANJENO PREUZIMANJE SLIKA, TEKSTA I/ILI DELOVA TEKSTA BEZ SAGLASNOSTI SRPSKOG TELEGRAFA

Foto: ST/N. MANDIĆ

Srpski telegraf u kući Vučića

U porodični stan Vučićevih ušli smo sa namerom da otvorimo porodične albume, da od Angeline i Anđelka čujemo neke nestašluke koje je Vučić pravio kao dete. Međutim, priča nije mogla da prođe bez vulgarnosti koje se upućuju na račun Vučićeve dece, ali i afera u koje protivnici uvlače njegovog brata, oca..

- Molim se za decu. Nemam ja drugih mogućnosti. Kad god je neki skup, upalim kandilo, molim se bogu da se sve dobro završi, da svi koji su došli lepo stignu kućama. Molim se i kad znam šta ga čeka sa Šiptarima, sa ovima i onima. To mu ni ne pričam, neću da mu otežavam - nastavlja Angelina.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Milica i Aleksandar Vučić

* Ipak, najstrašnije je kada meta postane Milica?

Angelina: Kada napadaju Milicu, kad vidim šta rade... Plačem, ne mogu protiv toga. Ona je mlada devojka, kao i Anastasija Andrejova, imaju društvene mreže... Nisu njih dve od one dece koja stalno gledaju u telefon. Želela bih ja to da sakrijem, da ne čita te stvari, ali ne vredi, ipak vidi. Duša me boli. Samo ja znam kako mi je kad ostanem sama. Mogu da lupaju gluposti koliko god hoće, ali smeta i boli kad mi decu diraju.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Vučićeva deca, Danilo i Milica sa babom i dedom

Anđelko: Ali i ovo što pripisuju Andreju, kupio je "Franš", kupio je ovo, ono. Centralna meta je Aleksandar. Znaju da su njih dvojica bliski, zato to i rade.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandar i Andrej Vučić

* Nisu ni vas poštedeli, optuživali su vas za sve i svašta, između ostalog, i za to da kadrirate u BIA. Kako odgovarate na to?

Anđelko: Na sve to mogu da kažem samo jedno - Nek su ta deca živa i zdrava.

Angelina: Znam da je teško, ali znam da Aleksandra čeka teška borba kako bi u državi bilo bolje. Po prirodi sam optimista, ali ja kao majka sve gledam kroz prizmu svog deteta. Da on bude dobro, da je živ i zdrav.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Angelina i Anđelko Vučić

* Aleksandar često govori da nije optimista?

Angelina: Neka govori da nije, ali radom sve pokazuje i sve postiže. Kako nije optimista? Molim vas, ovo što je predstavio da će se raditi do 2025. Pa da nije optimista i da ne veruje da će sve to ostvariti, ne bi ni predstavljao taj program. Znači, ostvariće ga!

Znate, kao mali, imao je problem u školi jer je bio ispred svoje generacije. Moram da pomenem njegovog razrednog starešinu Bosanku Stamenković. Ta učiteljica je imala razumevanje za njega, videla je da je napredan, puštala ga je sa časova jer je sve to što su deca tada učila on već prevazišao. Govorila mu je: "Izađi u dvorište, nemoj ići preko pasarele, uzmi neku knjigu i čitaj".

Foto: Privatna arhiva

Andrej Vučić

* Šta ga je u tom periodu najviše interesovalo?

Anđelko: Istorija i književnost, ma čitao je sve što nađe, uopšte nije bio probirljiv kada je bilo u pitanju čitanje.

Angelina: Mene je bog pogledao, deca su mi bila dobri đaci, i Aleksandar i Andrej. Ali išli su na utakmice. Imali smo probleme sa neopravdanim izostancima kad dođu utakmice, ali kada treba da se uči, sve zaborave, sve padne u vodu. Znate, kad nastavnici otvore dnevnik, ja nisam znala šta su dvoje i trojke. Sve sama četvorke i petice kod obojice.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Porodica Vučić

* Jezike je učio samo u školi ili ste plaćali privatne časove?

Angelina: Pored vrtića bila je škola jezika, obojicu sam ih upisala jer s posla nisam mogla da stignem da ih preuzmem. Meni je to bio spas. Koliko su oni naučili tu engleski, ne znam. Ana Makosek, koja im je bila prva učiteljica, govorila je da su dosta dobri. Tu su učili do trećeg, četvrtog razreda osnovne škole.

U gimnaziji su dobili ruski, ali su nastavili da uče engleski. Aleksandar je posle išao u Englesku, radio je tamo, a novac koji je zaradio trošio je na unapređivanje jezika. Andrej je pak išao na Kipar.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandar Vučić

Anđelko: Aleksandar je tada najviše čitao o hajducima, hajduk Veljku... Zaista je mnogo čitao. Andrej i nije baš. Njega su više zanimale prirodne nauke. Umeo je Andrej da kaže: "Aleksandre, ajde ispričaj mi tu knjigu, treba za lektiru..."

Angelina: Nije, i Andrej je čitao.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Angelina Vučić

* I onda su otkrili ljubav prema Crvenoj zvezdi? I tu počinju nestašluci.

Angelina: Tu me je spasao jedan roditelj. U trećem razredu gimnazije stalno se pričalo o tim izostancima, a taj roditelj ustane i kaže: "Je l' možemo malo da ne pričamo o tom Vučiću. On jedini ima sve petice, a vama je stalno problem što sredom ide na utakmice". To sad nije tako, nema više sredom utakmica.

Anđelko: Ima, ali ti ne znaš.

Angelina: Ja sam to zapamtila jer sam morala da pravdam časove za sredu. Igrali su i fudbal i košarku.

Anđelko: Moram da vas vratim na treći razred. Išli su u Osnovnu školu "Branko Radičević". Aleksandar je već tada igrao šah i bio je prvak škole. Košarku je jako voleo. Jednom mi je prigovorio. Eno, onaj i onaj su bili slabiji od mene, ali su uspeli. A ti mene nisi gurao kao što su oni gurali njih. Ima on tu usađenu želju za pobedom.

Angelina: Aleksandar i sam često kaže: "Ja ni jamb ne igram da bih učestvovao, već da bih pobedio."

Foto: ST/N. MANDIĆ

Anđelko Vučić

* Da se vratimo na navijačke dane. Bilo je tu svega i svačega, kako ste vi kao majka sve to preživljavali?

Angelina: Znate šta, ćutim i trpim. Nema šta dugo. Moram da vam ispričam šta je moja svekrva jednom uradila. Kod nas u kući je uvek bila sveća i kandilo. Jedan dan, dolazim s posla, a u špajzu, u kanti u kojoj smo držali krompir, upaljena sveća. A sreda. Malo mi neprijatno, ali pitam šta je, da li je neki svetac. Kaže nije. Pitam: "Pa što si zapalila sveću u krompiru", a ona kaže: "Otišli su, igra Zvezda, pa da mi se deca ne sekiraju".

* Ljubav prema Zvezdi je bila spontana ili je to išlo od porodice i oca?

Anđelko: Apsolutno iz porodice! Od mene!

* Čekajte, bilo je tuča, je l' bilo kazne zbog toga kad dođu kući?

Angelina: Delimično.

Anđelko: Ona se svađala s njima, a ja sam bio egzekutor. Ona priča s njima, pa kaže: "E, sad kažite ocu".

Angelina: Nisam! Ne dam moje dete i gotovo. Em je dobio batine, em ja da ga tučem. Hoću da popričam, da ga zaštitim, da ga pomazim, da njemu bude dobro.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Vučići

* A šta tata kaže na to?

Anđelko: Pa bilo je, pruži ruku, pa jednu, pa drugu. Pritom, pa bio je i kaiš, ali to manje boli. Moja mati, da je znala da su oni iz Bugojna kradom odlazili u Split na utakmice, svisnula bi.

* Bugojno je bolna priča za porodicu Vučić. Za Aleksandra ni prvi odlazak tamo nije bio bezopasan?

Anđelko: Jeste, meni je moja draga ženica to ispričala pre desetak godina. Kao mlad sam bio prek. To je bilo 1971. Ustaše su jedne noći zakucale na vrata kuće moje majke. Tada je ubijen potpukovnik Popović, ako se sećate. Aleksandar je rođen u martu, a to je bilo u julu. Ni godinu dana nije imao. Ustaše došle na vrata, pitaju ima li u kući muških glava. A majka kaže da nema. U Ljubljani su, u Beogradu.. Na prozore je stavila crne zavese, kolevku je gurnula u sobu...

Angelina: Toga je u to vreme bilo mnogo.

Ista majka Foto: Privatna arhiva Angelina i Aleksandar Vučić * Na koga više liči Aleksandar? Anđelko: Na majku. * Za vas je više vezan? Angelina: Jeste. Najsrećnija sam što imam dvojicu sinova. Ali sam mnogo srećna što oni imaju ćerke. Kćeri su blagodet.

Dnevnik Foto: Privatna arhiva Još 1977. je ucrtavao puteve na mapi Još kao dečak Aleksandar je precizno vodio zapise svojih aktivnosti. Sa sedam godina imao je dnevnik, gde je upisivao šta je video, koje je gradove obišao, šta mu se dopalo. - Ovo je dnevnik koji je pisao 1977. na letnjem školskom raspustu. Imao je divan rukopis. I danas ima. Možete da vidite šta je na njega ostavilo utisak tada. Čak i tada je crtao mape, baš kao što je pre nekoliko dana crtao puteve koji će biti izgrađeni U dnevniku ima slika konja vranca iz mog rodnog Bečeja. Aleksandar je oduvek voleo životinje, ali ih nije imao jer smo živeli u stanu. To nije dolazilo u obzir. Foto: Privatna arhiva Bečej: Aleksandar Vučić (levo) Otac Anđelko dodaje da je njegov najstariji sin uvek bio brz i u pokretu. - On je uvek imao šta da radi, uvek je negde išao. Sav je u dinamici. Foto: Privatna arhiva Bečej: Aleksandar Vučić (desno) Foto: Privatna arhiva Nerazdvojni: Andrej i Aleksandar sa ocem Anđelkom

Po glasu znam kad mu je teško Foto: ST/N. MANDIĆ Anđelko i Angelina Vučić ispred ikone Svetog Nikole Anđelko kaže da sina ne viđa često. - Ne znam ni koje muke ga muče. Odem ponekad do Predsedništva, ali ga gotovo i ne vidim, stalno neko ulazi, izlazi, on ima sastanke... Znam mu muke, nisu stranci slatki, ali nisu ni neki naši. Kad mu čujem glas, znam da li mu je teško, znam da li ima problem - priča Vučićev otac. Majka se nadovezuje da su zajedno proveli slavu, Svetog Nikolu: - Bili su i on i Andrej. Nije mogao da sa nama provede ceo dan. Išao je na sastanke, vraćao se. Zajedno smo ručali. Bilo nam je divno.

Alek nadimak iz detinjstva Foto: Privatna arhiva * Na sveskama i dnevnicima piše Alek Vučić. Ko mu je dao taj nadimak? Angelina: Svi zajedno. Evo, ispričaću vam kako je dobio nadimak. Bila je ideja da mu damo ime Aleksa. Međutim, to ime se nije dopalo svekrvi, pa smo izabrali Aleksandar. I tako u skraćivanju, svi smo ga zvali Alek. * Sada je jasno da su Aleksandar i Andrej bliski. Da li je tako bilo i dok su bili klinci? Anđelko: Dok su bili mali, bilo je tu malo, malo, pa se desi nešto Angelina: To je bilo možda godinu dana. To je tako prestalo, samo se preseklo. I od tad su sijamski blizanci.

Blagoslov za prvi govor * Jeste li ikada pomisli da će vam sin biti predsednik države? - Uvek je želeo da se takmiči. Recimo, kada je bio mlad, uči po celu noć, ujutru se istušira, malo viče "Ale, ale, Zvezda" i krene na ispit. Ja ga vozim, a on u jednom trenutku kaže da mu se povraća. Stanem, on izađe iz auta, obavi to. Ja mu kažem: "Ma daj, čoveče, šta ima veze 'oće li biti sedmica, osmica ili devetka. A on meni: "Ovo je dobar predznak, i prošli put mi je bilo tako, pa sam položio ispit sa desetkom". Ali je učio. Andrej je bio ležerniji. Foto: Privatna arhiva SUVENIR: Uspomena iz mladosti Angelina: Nije istina, Andrej je bio dobar student, prosek mu je devet. Anđelko: Ma čekaj, on pred ispit uzme torbu, ide da igra košarku. Pitam ga: "Gde ćeš, brale, imaš ispit". Ali drugačiji su. Prisustvovao sam njegovom magistarskom radu, rekli su mu da mu malo treba da doktorira. Angelina: Ja sam ambiciozna mama. Svi su me kritikovali, pričali su da isterujem svoje ambicije. Pre nego što su krenuli na fakultet, rekla sam im: "Ja, deco, nemam da vam kupim ni dve ovce da čuvate na selu. Morate da završite fakultete. Nije me interesovalo da li će biti veterinar, pravnik ili lekar... To mi je bilo nebitno. Foto: ST/N. MANDIĆ * Kao majka bili ste protiv toga da vam sin uđe u politiku? Angelina: Nisam želela da moj sin uđe u politiku. Ubeđivala sam ga, pričala mu, ali je bio odlučan. Prvi govor trebalo je da održi u mesnoj zajednici Kozara. Dala sam mu blagoslov. Otišla sam sa njim. To je bio prvi put. Nikada više nisam otišla.

Jugo, prvi auto * Kao mladić, da li se Aleksandar interesovao za modu? Angelina: Ne preterano. * A automobile? Angelina: Sa 20 godina je položio ispit. Kola nisu odmah dobili. Mi im nismo kupili. To su on i Andrej. Imali su njih dvojica nekog juga, to su vozali i Batinu ladu. Foto: ST/N. MANDIĆ * Veliki je poznavalac vina. Otkud to interesovanje? Anđelko: Kao mladići znali su da popiju po čašicu rakije. Što se tiče vina, kada smo završili kuću u Jajincima, napravili smo neki podrum. On je tada počeo da se zanima za vina, čitao je knjige, zna u kojim krajevima uspeva. Čudo jedno kako pamti, kako brzo sve memoriše. Sviđa mu se kako u Toskani to rade, kako imaju porodične komplekse.. Angelina: Moram da kažem, Bata skuplja flaše od rakija. Aleksandar skuplja vina. Bar da popiju, nego ne. Meni te flaše samo smetaju.

Sine, čuvaj zdravlje Foto: Privatna arhiva Angelina i Anđelko prošle godine proslavili su pet decenija zajedničkog života * Kažete li nekada: "Aleksandre, ovo ti ne valja, moraš to da promeniš?" Anđelko: Nekad je malo prek, izviče se i brzo ga prođe. A posle kao da ništa nije bilo. * Priča se da ga sagovornici zovu meko srce, da je spreman da oprosti i onima koji su mu činili loše stvari? Anđelko: Moguće je. I on pamti, ako mu je neko nešto učinio, pamti, i to visoko vrednuje. Angelina: Jedino što mu kažem je da treba manje da radi, da se više odmara i da pazi mnogo više na svoje zdravlje.

ZABRANJENO PREUZIMANJE SLIKA, TEKSTA I/ILI DELOVA TEKSTA BEZ SAGLASNOSTI SRPSKOG TELEGRAFA