U svetu se danas obeležava Dan knjige: Zarazite se klasicima!

Foto: pixabay.com

Svetski dan knjige obeležava se 23. aprila, na dan smrti Migela de Servantesa i Vilijama Šekspira. Kuga je, prema pojedinim biografijama, imala ključnu ulogu u životu jednog od najvećih dramaturga, pa je i njegov "Kralj Lir" nastao u vreme širenja zaraze. Mnoga dela koja danas smatramo klasicima nastala su upravo u vremenima kada su i njihovi autori bili u izolaciji, a nije ni mali broj pisaca koji su pisali o zaraznim bolestima. Bokačov "Dekameron" verovatno je jedno od najpoznatijih književnih dela vezanih za epidemije, a manje je poznato da se Puškin zbog kolere povukao na porodično imanje daleko od Moskve i tamo završio "Evgenija Onjegina".

POMAMA ZA "KUGOM"

 

Od početka pandemije koronavirusa u svetu je nastala pomama za Kamijevom romanom "Kuga", čija je radnja smeštena u alžirskom gradu Oranu, u koji iznenada stiže kuga i preti da preokrene živote nespremnih stanovnika. Kod nas, moglo bi se reći, vlada "zaraza" Pekićevim "Besnilom", čija je radnja smeštena na londonskom aerodromu.

- Govoreći o aerodromima, Aleksandar Genis u knjizi "Američka azbuka" kaže da su aerodromi mesta gde se čovek oseća najdepersonizovanije, na aerodromima čovek faktički nema nikakvu pripadnost. To su mesta sa kojih može da se distribuira sve ono što je loše. Pandemiju su ubrzali i učinili je ovako intenzivnom upravo dolasci i odlasci ljudi - kaže književni kritičar Petar Arbutina.

Besnilo nije napustilo Hitro, ali koronavirus je izašao iz Vuhana i naselio skoro celu planetu, dovodeći do sve većeg interesovanja i za romanom "Oči tame", u kome je smrtonosni virus nazvan Vuhan 400.

- Roman Dina Kunca je objavljen 1981. godine i u prvom izdanju virus se zvao Gorki 400, gde je pisac aludirao da je Rusija nosilac moći i delovanja na ostatak sveta jer je još uvek bio u toku Hladni rat. U izdanju iz 1989. Kunc je virus nazvao Vuhan 400 jer je pretpostavio da je novi nosilac moći Kina, a pretpostavljam da su tada tamo bile najveće mikrobiološke laboratorije i da je takav virus mogao da izađe iz tog prostora - dodaje Arbutina.

Foto: instagram.com/_lilith_nyx

I ANDRIĆ O KARANTINU

 

Književni kritičar podseća i da je Andrić pisao da je u središnjih 25 godina 19. veka Sarajevo dva puta morila kuga i jednom kolera.

- U romanu "Na Drini ćuprija" opisuje kako su izgledali karantini i kako su zaptije sedele na mostu na Drini i uzimale pisma od vlasnika, onda su pisma kadili na vatri, pa su ih tek onda unosili u varoš. Andrić opisuje i kako su ljudi islamskog zaveta u Bosni poslušali savet proroka Muhameda da u vremenima velikih infekcija i velikih epidemija ne treba nigde ići da ne bi nekome odneo svoju bolest, ali ne treba nikoga ni primati da taj neko ne bi tebi doneo bolest - navodi Arbutina.

PREPORUKA I NASLOVI

 

Godina Kuge, Danijel Defo

Dnevnik 1660-1669, Semjuel Pips

Verenici, Alesandro Manconi

Poslednji čovek, Meri Šeli

Soj Andromeda, Majkl Krajton

Foto: pixabay.com Smrt u Veneciji, Tomas Man U ovom kontroverznom romanu igrama sila strasti i opijenosti prepušta se glavni junak Gustav fon Ašenbah, a važnu vezivnu ulogu u poslednjim danima tog minhenskog filozofa igra kolera. Ljubav u doba kolere, Gabrijel G. Markes Koristeći epidemiju kolere kao mizanscen, kolumbijski nobelovac zapravo istražuje tezu o ljubavi kao bolesti. Istorija ljubavi između Fermine Dase i Florentina Arise, koja traje duže od 60 godina, ostvaruje se tek u njihovoj poznoj starosti na jednom od parobroda bogatog Arise.

Slepilo, Žoze Saramago Svi nedostaci ljudskog karaktera dolaze do izražaja kako se talas iznenadnog slepila širi društvom. Ispredajući priču o neobjašnjivoj epidemiji, portugalski nobelovac zapravo slika potencijal svake katastrofe da iz ljudi izvuče ono najbolje i ono najgore.

Foto: pixabay.com Čarobni breg, Tomas Man Radnja romana se dešava u sanatorijumu pokraj Davosa, gde glavni junak Hans Kastorp dolazi u kratkotrajnu posetu bolesnom rođaku. Ljudi iz sanatorijuma samo naizgled vode običan život bolesnika, a zapravo predstavljaju sliku bolesne Evrope pred Veliki rat.

Stanica 11, Emili St. Džon Medel Misteriozni grip pokosio je većinu stanovništva i preživele primorao da se na sve načine bore za goli opstanak. Petnaest godina kasnije glumačka trupa po opustošenom svetu izvodi predstave, želeći da se lepota iz nekadašnjeg sveta ne zaboravi, ali njihove napore pokušava da osujeti misteriozni prorok.