Lauš kao Đorđe završiće u ludnici

Foto: youtube.com/Domace Emisije

Žarko Laušević posle skoro 30 godina na malom ekranu. Glumac koji je i sam bio zatočen igra nesuđenog srpskog kralja koji je, umesto na presto, završio iza rešetaka

NEUKROTIVA NARAV

- Radi se o jednoj veoma intrigantnoj istorijskoj ličnosti, koju izuzetno cenim, a o kojoj, nažalost, nemamo mnogo podataka. U pitanju je stariji brat kralja Aleksandra Karađorđevića i prvorođeni sin kralja Petra, koji je, sticajem okolnosti, ostao bez prava na presto. Iako je, primoran, proveo 16 godina u duševnoj bolnici, ostalo je veliko istorijsko pitanje da li se uopšte radilo o psihički bolesnoj osobi. Đorđa su tek Nemci oslobodili, a on je u autobiografskoj knjizi istakao koliko mu je to teško palo: "Tužno je da je moja zemlja morala da izgubi slobodu da bih je ja dobio" - izjavio je Žarko Laušević nedavno za Srpski telegraf.

Javnosti je poznato da je Lauš, takođe rođeni Cetinjanin, proveo nekoliko godina iza rešetaka zbog dvostrukog ubistva, a kada je od Dragana Bjelogrlića dobio scenario, sam je odlučio da igra baš nesuđenog srpskog kralja.

Istoričari kažu da princ Đorđe nije samo ime već i neukrotivnu narav nasledio od slavnog dede Karađorđa. Javno je pretio, vređao i udarao ljude, zbog čega je za sebe znao da kaže kako nije ni za princa, a kamoli za prestolonaslednika.

Ipak, nesrećan događaj od sredine marta 1909. primoraće Đorđa da se odrekne prestola. U naletu besa, naime, Đorđe je nogom udario po donjem stomaku dvorskog poslužitelja Stevana Kolakovića zbog toga što nije na vreme predao pismo jednoj devojci. Teško povređeni Stevan je narednog dana operisan, ali je nekoliko dana kasnije ipak preminuo.

MONTIRANI LEKARSKI IZVEŠTAJI

Austrougarska štampa je danima izveštavala o ubistvu na dvoru, a nemilosrdna je bila i domaća javnost. Potez da Đorđe abdicira u korist mlađeg brata Aleksandra, kažu istoričari, odgovarao je zaverenicima Majskog prevrata, posebno generalu Petru Živkoviću.

"Čast pre svega", ovim rečima je Đorđe objasnio prijatelju zašto se odrekao prestola, uglednom matematičaru Mihailu Petroviću Alasu.

O njegovoj velikoj hrabrosti i patriotizmu pak govore u prilog činjenice da je učestvovao u oba balkanska rata, ali i u Prvom svetskom ratu, kada je teško ranjen na Mačkovom kamenu. Priču o Đorđu, kroz sećanja inspektora Andra Tanasijevića baš o toj borbi iz 1914, uvode scenaristi serije "Senke nad Balkanom".

Istorijske su činjenice da je posle ranjavanja Đorđe najviše vremena proveo u Francuskoj, živeći raskalašno i na svakom koraku blateći brata i njegovu suprugu Mariju, koju je čak u otvorenim pismima nazivao najpogrdnijim rečima.

Nakon očeve smrti, Aleksandar 1921. postaje vladar, a bratu već naredne zabranjuje ulazak na dvor. Đorđe će posle montiranih lekarskih izveštaja o neuračunljivosti biti izolovan na Belju (1925/26) i potom će od 1925. do 1941. provesti u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša.

Slobodan građanin

Princ Đorđe će tek posle Drugog svetskog rata živeti kao slobodan građanin. Nova vlast mu je dodelila i penziju! Iako pojedini tvrde da se mogao videti kako topčiderskom šumom šeta sa Josipom Brozom, istoričari drže da je istina da se posle oslobođenja Beograda sastao sa generalom Pekom Dapčevićem, a da su ga komunisti smatrali za duševno bolesnog čoveka. Đorđe je sahranjen u zadužbini svog oca na Oplencu.