Novi propisi: Šta donose PAUŠALCIMA, a šta POSLODAVCIMA koji ih angažuju?

Autor: blic.rs, Republika

Biznis

25.09.2019

07:54

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Nova zakonska rešenja, koja će od sledeće godine obuhvatiti paušalce, doneće s jedne strane poreske olakšice poslodavcima koji ih zaposle, umesto da ih angažuju kao podizvođače, ali bi s druge strane mogla da daju previše slobode poreskim inspektorima koji će odlučivati o tome ko može da bude paušalac.

Najavljene mere koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri najviše bi mogle da utiču na "sređivanje stanja" u IT sektoru, ali kako tvrde poznavaoci, promene bi mogle da osete i mnogi drugi sektori. Praktično, na najvećem udaru bi bile kompanije koje u poslu značajno angažuju agencije paušalce, a što im je kroz dosadašnji poreski tretman, donosilo značajne uštede.

Sada je samo pitanje da li će im nove mere, odnosno poreski podsticaji za zapošljavanje ljudi doneti benefite u odnosu na dosadašnju mogućnost da angažuju agenciju paušalca i koliki bi oni mogli da budu. A, računica pokazuje sledeće - ušteda poslodavca po jednom zaposlenom koji zarađuje 80.000 dinara neto iznosila bi 35.280 dinara. Praktično, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64 odsto danas je 50.400 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem od 70 odsto to bi iznosilo 15.120 dinara.

Prema mišljenju IT zajednice, u kojoj je veliki broj paušalaca, olakšice u trajanju od tri godine predstavljaju pozitivnu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za uređenje radnih odnosa.

- Ali, da li će taj period zaista trajati 3 godine u praksi? Šta će se desiti ukoliko zaposleni želi da promeni posao, što je u današnje vreme čest slučaj, znači li to da će samo kompanija koja je prva zaposlila preduzetnika ostvarivati olakšice? Ukoliko je to tačno, po proceni tržišta za 6 meseci će i olakšice u IT industriji nestati - ocenjuje Sofija Popara, osnivač portala Paušal.rs, koja je bila i član radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja.

Ona dodaje da, s druge strane, ne treba zanemariti ni ljude koji su trenutno u radnom odnosu i da li će oni sledeće godine biti u poziciji da traže novi posao, kada poslodavci više neće za njih moći da dobiju jednake povlastice.

Koga će sve pogoditi izmene?

A kako će država utvrditi da li je paušalac samo zamena za zaposlenog u nekoj većoj kompaniji? Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će to rešiti uvođenjem Testa samostalnosti preduzetnika, koji će praktično pokazati da li kompanija angažuje paušalnu agenciju i na taj način umanjuje potrebu za zapošljavanjem ljudi.

- Važna grupa koju ovo može pogoditi su preduzetnici koji rade sa jednim inostranim klijentom. Ako će test izgledati kako neformalno već kruži zajednicom, oni će sasvim sigurno pasti. A ako njihov klijent nije zainteresovan da otvara svoje predstavništvo u Srbiji, šta tim ljudima ostaje kao alternativa? - pita se Sofija.

Ona smatra da, osim ove grupe, test može pogoditi i preduzetnike koji nisu iz sfere IT-ja, na primer glumce koji rade jedan po jedan projekat koji dugo traje, kao što je snimanje serije. Takođe, izmene mogu nepovoljno da utiču i na zanatlije, druge umetnike...

- Ako Test samostalnosti ne bude pažljivo konstruisan tako da ima cilj kojem je namenjen, doći ćemo do toga da će mnogo slobode za odlučivanje ostati poreskim inspektorima, a to je nešto na čijem je smanjenju radna grupa za reformu paušalnog oporezivanja radila - objašnjava naša sagovornica.

Test samostalnosti

Test samostalnosti predstavlja set kriterijuma po kojima se određuje način oporezivanja koji će "omogućiti svakom preduzetniku i kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica". Tako će, recimo, konsultantski rad i dalje moći da se fakturiše na isti način, ali će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće.

Prema do sada dostupnim podacima, ovaj test uključuje pitanja da li se u ugovoru o angažovanju preduzetnika nalaze elementi kao što su definisano radno vreme, pravo na godišnji odmor, oprema i prostor za rad, a razmatraće se i dužina angažmana, procenat prihoda koje preduzetnik ostvaruje od jednog klijenta i drugi elementi.

Ko može biti paušalac?

Preduzetnici se kod nas najradije opredeljuju za status paušalnog poreskog obveznika, jer ih to spašava obimne papirologije i administriranja. Najviše paušalaca ima među taksistima - 11.322, slede advokati - 10.064, pa računarsko programiranje - 8.071. Sledeći su frizerski, odnosno kozmetički saloni - 6.964, te razni konsultanti sa 5.565.

U zakonu su tačno nabrojane i delatnosti koje ne mogu biti paušalne. To su računovodstvene i knjigovodstvene agencije, zatim poslovi revizije, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i malo, restorani i hoteli, finansijsko posredovanje i aktivnosti vezane za nekretnine. Paušalno se ne može oporezovati ni preduzetnik čiji promet prelazi 6 miliona dinara.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.