Danas godinu dana od prvih taksi, štete nemerljive

Foto: pixabay.com

Priština se na taj potez odlučila nakon što je pretrpela fijasko odbijanjem članstva u Interpolu, na zasedanju Generalne skupštine te međunarodne policijske organizacije, u Dubaiju.

Iako su ekonomski efekti znatni, jasno je od početka da nije reč o ekonomskoj, već o par erkselans političkoj meri.

Ideja je bila da se Beograd primora da zaustavi "kampanju" Beograda za povlačenje priznanja samoproglašene kosovske nezavisnosti, ali je tokom ovih godinu dana takva diplomatska aktivnost Srbije dala rezultat u vidu 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. Kosova.

Takse su, međutim, blokirale dijalog, ali je Priština ostala uporna, iako su Brisel i Vašington najpre, a potom i i gotovo cela međunarodna zajednica, tražili njihovo ukidanje, očekujući, istovremeno, da Beograd zaustavi napore na povlačenju priznanja.

Bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, poručio je pre neki dan svom mogućem nasledniku Aljbinu Kurtiju da bi ukidanje te mere prema Beogradu, bez prethodnog priznanja kosovske nezavisnosti, bila "katastrofalna politička greška".

Kurti ovih dana poručuje da od taksi ne odustaje, šta više - najavljuje reciprocitet u odnosima s Beogradom, te očekuje ne samo obustavljanje aktivnosti na povlačenju priznanja, već, kako najavljuje, niz drugih stvari.

Foto: Tanjug/AP

Ramuš Haradinaj

Na terenu svakodnevnice, šteta koju trpe građani sa obe strane administrativne linije je vidljiva, posebno kad je reč o Srbima sa severa KiM, koji su ostali bez niza proizvoda iz centralne Srbije, kojima su se do tada snabdevali, iako se država organizovala i nastojala da umanji štetu.

Nakon devet meseci od uvođenja te mere iz centralne Srbije na kosovsku teritoriju je isporučeno manje robe u vrednosti od 280.800.000 evra, a danas je taj iznos značajno veći.

Na dnevnom nivou to je iznos od 1.075.000 evra.

Do uvođenja taksi iz centralne Srbije na kosovskom tržištu plasirano je robe u vrednosti 440 miliona evra godišnje, a u ovoj godini bi taj iznos verovatno premašio pola miliona evra.

Uprkos tome, Beograd nije pribegao kontramerama samo zbog sudbine ljudi koji žive na kosovskoj teritoriji, jer teško bi bilo naći meru koja bi mogla da pogodi jednu etničku zajednicu.