SKUPA PREHLADA: Farmaceuti zarađuju milione od našeg zapušenog nosa i malaksalosti

Foto: www.profimedia.rs

Zapušen nos može da vas košta i do 1000 dinara

Za te pare, bilo na svoju ruku ili po preporuci lekara ili apotekara, dobićete raznorazne preparate čija je delotvornost, najblaže rečeno, sumnjiva, poručuju stručnjaci.

Bilo da se lečite na svoju ruku ili da ste u domu zdravlja dobili savete šta da koristite za viruse, u apoteci ćete uvek dobiti najskuplje i najpromovisanije preparate uz navode da ćete se baš pomoću njih rešiti respiratornih infekcija.

Samim tim nijedna tegoba koju izazivaju virusi ili prehlade ne može da prođe bez pastila za grlo, rastvora u kesici, kapi za nos, vitamina u raznim oblicima, a kada dobijete račun za naplatu, ispašće vam kao da ste išli u market da napunite frižider.

Za šta se sve koriste preparati:

• prehlada
• curenje nosa
• povišena temperatura
• bolovi u mišićima i zglobovima
• kašalj
• umor i malaksalost
• podizanje imuniteta

Tako, na primer, za pakovanje "fervexa" daćete 280 dinara, dok ćete za kutiju "thilol hota" morati da platite čak 500 dinara. Ništa manje nećete potrošiti ni ako izaberete "coldrex" ili "kafetin cold max", jer se njihove cene kreću od 400 do 650 dinara.

Zapušeni nos koštaće vas od 400 do 930 dinara, dok upalu grla nećete moći da izlečite preparatima jeftinijim od 300 dinara. Da ne govorimo o sirupima za decu i za iskašljavanje, čija cena ide i do 900 dinara (pogledajte cenovnik preparata).

Istovremeno, reklamni blokovi posvećeni su upravo ovim preparatima raznoraznih naziva i proizvođača!

Foto: pixabay.com

S druge strane, stručnjaci upozoravaju da su rastvori, pastile, sprejevi i raznorazni vitaminčići samo "prodavanje" magle naivnim građanima koji ne žale dinara kada ih zadesi muka, pogotovo imajući u vidu da svaki virus traje od pet do 10 dana, ma šta god koristili.

Oni napominju da su ljudi bili bolesni i pre 20 godina kada svi ti preparati nisu ni postojali, a da su umesto bacanja para u apotekama uspešno ublažavali tegobe čajevima, svežim voćem, oblogama...

Dragutin Rajevac iz Udruženja privatnih apotekara naglašava za Zaštitnik potrošača da je najveći problem prilikom kupovine preparata taj što pojedini nesavesni apotekari imaju samo jedan motiv, a to je da zarade što više novca, a ne i da izleče pacijente.

- Naši ljudi vole da viruse leče na svoju ruku, pa kada ih zadesi muka, odu u apoteku i traže najbolje i najefikasnije preparate koji će ih izlečiti što pre. Ukoliko imate tu nesreću da vam zapadne nesavesni apotekar kojem je cilj da samo ostvari što veći promet tog dana, za vaše brzo lečenje dobićete samo najskuplje proizvode. Onda i ne čudi što dolazimo u situaciju u kojoj za jednu kesicu koju iznesete iz apoteke platite između 2.000 i 3.000 dinara, bez obzira što oni samo ublažavaju simptome prehlade, a ne leče ih - objašnjava Rajevac.

Kao potvrda da instant preparati osim dobre cene nemaju ništa drugo ide i činjenica da su se ljudi ranije i bez njih uspešno lečili, poručuje Rajevac.

- Bolesti je bilo i pre 10 i 20 godina kada nije postajalo skoro ništa od današnjih preparata, pa su virusne infekcije nestajale istom brzinom kao i danas. Tada ljudi nisu bacali svote novca za lekove i u svoj organizam unosili svakakve supstance raznih sastava, već su mirovali, pili vodu, čajeve i prirodne sokove, cedili limun, jeli slaninu i beli luk - naglašava naš sagovornik.

Na preskupe suplemente i njihov sumnjiv kvalitet upozorila je i profesorka dr Danica Grujičić, jedan od naših najboljih neurohirurga. Prema njenim rečima, nikako ne treba verovati u delotvornost tih "šećernih vodica i preparata" koje se nalaze na rafovima u gotovo svim apotekama i na kojima farmaceutska industrija zarađuje najviše novca.

- Ljudi se najviše "pecaju" na razne vitaminčiće, lekovite vode, rastvore u prahu, elektrolite, magnezijume i aspirine, a nisu ni svesni koliko je minimalna njihova delotvornost. Naravno da je moguće da nam pojedini suplementi malo poprave imunitet, ali ne i da nas izleče. Baš kao što vitamin C još nikog nije izlečio - naglašava dr Grujičić i dodaje:

Foto: pixabay.com

- Važno je reći da oni nisu otrovni. Ali to je jedina činjenica koju znamo o njima. Njihovu delotvornost nikada niko nije ispitao. Da bi se nešto nazvalo lekom i da bi se našlo u apoteci, taj proizvod mora da bude temeljno ispitan i da je matematički dokazano njegovo svojstvo. Te analize i istraživanja su obimna, rade se na velikom broju ljudi, dugo traju i jako su skupa. Dok suplementi i preparati jedino što moraju da dokažu jeste činjenica da nisu štetni. Pošteno bi bilo da se svi ovi proizvodi, pošto se dokažu kao lekoviti ili da popravljaju zdravstvenu sliku većini ljudi, tek onda nađu u apotekama - jasna je dr Grujičić.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović napominje da farmaceutske kuće koriste pomodarstvo i nedovoljno razvijen potrošački mentalitet kako bi na neefikasnim preparatima protiv prehlade ostvarili milionski budžet.

- Formiraju se nenormalne cene, jer poznato je da čovek najmanje štedi kada je bolestan, a efekat je gotovo nikakav. Ovo je klasičan primer šta radi farmako-mafija i ponavljam da tome mora da se stane na put - kaže Papović.

On napominje da cene u apotekama moraju biti istaknute i jasno vidljive.

- Prema tim cenovnicima, potrošači shodno njihovom budžetu sami biraju lekove i preparate, a ne da im se nameću preporuke prodavaca. Tako se izbegava mogućnost da na kasi budete dovedeni pred svršen čin, jer u želji da što pre ozdrave, ne žale pare. Moj savet je da se lečite na prirodan način i da jedete voće i povrće, jer je mnogo jeftinije - savetuje Papović.