Kako su pare od prodaje srpskih firmi završile u ŠVAJCARSKOJ?

Foto: pixabay.com

Prema podacima kojima raspolaže Kancelarija za KiM, sredstva od prodaje oko 660 preduzeća u kojima je radilo 60 hiljada ljudi, pod kontrolom su Centrale banke Kosova, koja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju ima zaključen ugovor o čuvanju povereničkih fondova za namirenje vlasnika i poverilaca prodatih preduzeća.

Ali, pod uslovom da vlasnici i poverioci dokažu svoja prava.

Stoga se novac čuva na oročenim depozitima u švajcarskim bankama, kaže za Tanjug Igor Popović, rukovodilac grupe za pravna i imovinska pitanja u Kancelariji za KiM.

Cilj Srbije je, kaže, da se i ta tema - povraćaja imovine, kao i raspolaganja ovim novcem - stavi na pregovarački sto u Briselu.

Priština, međutim, ne želi ni da razgovara o tome, i tvrdi da je to unutrašnje pitanje Kosova.

- Prema podacima kojima raspolažemo, ukupna procena prihoda od protivpravne prodaje predzeća tokom privatizacije iznosi 662 miliona evra, ostvarenih u 60 krugova privatizacije na KiM - kaže Popović.

Od tog novca, 75 odsto je namenjeno za obeštećenje vlasnicima i poveriocima privatizovanih preduzeća, 20 odsto za zaposlene, a pet procenata je namenjeno za troškove same Agencije.

Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da još ima nade da se do ovog novca dođe ali, samo ako Srbija zvanično zatraži da se "zamrznu" sredstva od privatizacije koja su dobijali UNMIK i prištinske vlasti.

U prilog tome da postoji mogućnost da se dođe do sredstava je i stav UNMIK-a da sadašnje kosovske vlasti nisu pravni sledbenici kosovske agencije za privatizaciju koju je osnovao upravo UNMIK.

- Sredstvima koje je UNMIK ostvario ne mogu raspolagati vlasti na KiM - jasan je Čelić pa savetuje i druge mere kako se može doći do dogovora oko novca.

Na primer, kaže, treba "ohrabriti" deoničare i akcionare koji su ulagali na KiM da tuže Prištinske vlasti kako pred sudovima na KiM, tako kao i da velike kompanije poput Telekoma, EPS-a izađu pred međunarodnu arbitražu.

- Mora da se alarmira i Savet Evrope i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, pa konačno i UNMIK koji je imao izvršnu vlast do 2008. u oblasti privatizacije - navodi Čelić i skreće pažnju da bi se time popravila pozicija Srbije u Briselskim pregovorima.

Kaže da bi Srbija morala u svetskim medijima, posebno onim koji se bave ekonomijom, da objavi programske tekstove, u kojima bi naša država objasnila probleme oko privatizacije preduzeća na KiM.

Time bi se, smatra, obeshrabrilli potencijalni ulagači na KiM koji žele da nastave sa privatizacijom srpskih preduzeća.

Iako nema preciznih podataka koliko imovine je vraćeno Srbima na KiM, jer ni UNMIK ni Privremene institucije samouprave na KiM (PIS) nisu pravile evidenciju o povraćaju imovine Srbima, procena Kancelarije je da se radi o imovini vrednoj najmanje 20 milijardi dolara.

Prema podacima Direkcije za stambeno-imovinske poslove (House of Property Directorat), koju je UNMIK formirao 2000. godine za povratak uzurpirane imovine, od 29.155 zahteva za povraćaj imovine, od kojih se 27.182 odnosi na imovinu Srba i neAlbanaca, samo oko 1.500 je stvarno vraćeno u posed Srbima.