KOKOSOVO ILI MASLINOVO ULJE: Šta je zdravije za prženje?

Foto: pixabay.com

Maslinovo ulje

S ogromnim izborom različitih vrsta ulja na policama prodavnica - od kokosovog, maslinovog, ulja od uljane repice, bučinog, ili ulja od avokada - teško je izabrati koje ulje je najbolje koristiti za kuvanje, a koje bi, možda, trebalo izbegavati, jer na visokim temperaturama razvija štetna svojstva.

Većinu tih ulja karakteriše visok procenat masti, uključujući zasićene masti, mononezasićene i polinezasićene masne kiseline.

Poslednjih godina sve je popularnije kokosovo ulje, koje čini oko 90 posto zasićenih masti. Često se naziva superhranom. Jedan od razloga za to je pretpostavka da veći deo tog ulja uspe da se potroši kao energija, odnosno manji je rizik od toga da će se gomilati kao višak masnoće i stvarati masne naslage na telu.

Smernice britanskih stručnjaka idu za tim da konzumacija previše zasićenih masnoća - a smatra se da je to više od 20 grama za žene, odnosno 30 grama za muškarce dnevno - navodi telo da proizvodi holesterol, što povećava rizik od srčanih bolesti. 

Većina kontrolisanih ispitivanja pokazuje da kokosovo ulje povećava nivo štetnog holesterola s niskom gustinom lipoproteina (LDL), koji je povezan sa srčanim bolestima i moždanim udarom.

Istovremeno, međutim, povećava i nivo korisnog holesterola,  lipoproteina visoke gustine (HDL), koji LDL udaljava iz krvotoka.

Foto: pixabay.com

Stručnjaci zato savetuju da se odlučimo za ulje s nižim procentom zasićenih masnoća, a više ostalih vrsta masti koje umerenije deluju na zdravlje.

No, Tejlor Volas, profesor na Odeljenju za ishranu i prehrambenu medicinu Univerziteta Džordž Mejson u Virdžiniji, tvrdi da laurinska kiselina nije toliko zdrava koliko sugerišu neke tvrdnje. Kategorizovana je kao C12 masna kiselina, što znači da ima 12 atoma ugljenika, što je stavlja na granicu definicije masne kiseline srednjeg lanca.

Jedna posmatračka studija povezala je zamenu zasićenih masnoća maslinovim uljem, na primer, s manjim rizikom od srčanih bolesti. Zamenom maslaca, margarina, majoneza ili mlečne masti maslinovim uljem rizik od tih bolesti smanjio se za 5 do 7 posto. 

Istraživanja pokazuju da je maslinovo ulje povezano s nizom zdravstvenih dobrobiti kod ljudi koji praktikuju taj način ishrane. Međutim, neka istraživanja sugerišu da bi ove zdravstvene dobrobiti mogle delimično biti povezane s drugim sastojcima u hrani kod mediteranske ishrane.

No, jedan pregled dokaza pokazao je da je jedina korist od maslinovog ulja koja je nezavisna o mediteranskoj ishrani bila sposobnost podizanja nivoa korisnog holesterola HDL, piše BBC.