BRAVO SAŠA! Već 10 godina spasava lutalice od sigurne smrti

Foto: facebook.com/Sasha Pesic

Saša Pešić ima brojne obožavaoce

Saša Pešić, borac za niške pse lutalice, već deset godina ih svakodnevno spasava od sigurne smrti. Njegov azil broji 800 pasa, a više od hiljade pasa živi na ulicama sito i zaštićeno od šintera zahvaljujući njemu. Gde god da vidi bačene štence ili povređene pse, Pešić ih dovodi u stari konjički klub prilagođen za lep i dobar život četvoronožaca. Donacije, kako i sam kaže, ima, ali ni približno dovoljno za broj pasa koji iz dana u dan raste.

- Samo velika ljubav može da vas održi u ovome da proživljavate svakakve scene svakog dana. Što više pasa, to više problema, ali kad me pas pogleda, ne mogu da ga ostavim na ulici. Za deset godina, udomio sam preko 400 pasa, oni žive kao članovi porodice jer ih ne dajem svakome, a u azilu trenutno imam 800 pasa - kaže Pešić.

Foto: facebook.com/Sasha Pesic

Svi psi su zdravi i siti

Lutalice u Nišu uglavnom završe tragično. Mnogi psi su ubijani na monstruozan način, izgladnjivani i čuvani u neljudskim uslovima. Postojao je samo jedan azil, ali on nije mogao da primi toliki broj pasa, dok se u šinteraju oni drže u ne tako dobrim uslovima. Iako je ovaj azil sigurna luka za napuštene pse, Nišliji je stiglo više od deset prijava, kao i rešenje da azil u roku od 15 dana zatvori i raseli sve životinje.

- Grad nije ni dinara dao za moj azil, nasuprot tome, najmanje 10 puta su hteli da me unište. Pre nekoliko godina, dobio sam rešenje da iselim pse za 15 dana, pa sam preko Fejsbuka digao prašinu, ljudi su me podržali iz celog sveta, pa onda nisu smeli to da preduzmu. Azil se i dalje vodi kao privremeno rešenje dok se ne nađe adekvatno, a novi se gradi samo na priči - objašnjava Saša Pešić i dodaje da je grad njemu i ljudima koji mu pomažu u međuvremenu omogućio da kontrolišu rad šinteraja, što je veliki korak s obzirom na to da ga od početka mnogi sputavaju u humanosti.

Osim nedovoljno donacija za toliki broj pasa, problem je i što ljudi, kada vide negovane, zdrave i vesele pse, ne žele da daju novac misleći da njima to ne treba, već uglavnom se sažale na one pse koje ljudi drže u neljudskim uslovima, misleći da mogu da im pomognu.

- Problem za moj azil jeste to što ljudi koji doniraju vide da su psi zdravi, srećni, pa misle da njima donacije nisu potrebne, dok daju onima koji životinje drže u blatnjavim boksovima. Da tim ljudima donirate i 100.000 evra, oni će pse ostaviti u blatu, neće ni dinar uložiti u njih. Svako može da dođe u azil da vidi kako su psi socijalizovani, vole ljude, igraju se i skaču - zaključuje Pešić.