HIPOTERAPIJA ZA DECU I STARE: Jahanje konja pobeđuje paralizu i vraća osmeh na lice

Foto: pixabay.com

Jahanje je najbolji lek za osobe sa posebnim potrebama

Plemeniti, inteligentni i veličanstveni konji su životinje koje se koriste za lečenje ljudi sa različitim zdravstvenim problemima.

Operativni trener konjičkog sporta Jelena Obradović zajedno sa stručnim timom defektologa, fizioterapeutom, psihologom i doktorom medicine pomaže deci i odraslima da uz pomoć konja uspešno prevaziđu zdravstvene tegobe.

Prvi osmeh na konju

- Za 13 godina svog života Sanela sa autističnim spektrom nikada se nije nasmejala. Kada je sela na konja, to je bio njen prvi osmeh - kaže trener i dodaje da je terapija jahanjem specifična po tome što sami efekti lečenja zavise od konja, a ne od trenera.

Foto: pixabay.com

Ljubav konja i dece je neizmerna

- Razlog za to je što je konjski korak isti kao i čovekov, kada čovek sedne bez sedla na konja, on mu razvija muskulaturu tako što se životinja klati, dok čovek instinktivno hvata ravnotežu. Konji najviše pomažu osobama sa autizmom, multiplom sklerozom i Daunovim sindromom. Za grupe koje uče da jašu, a imaju posebne potrebe, dovoljan je konj bez sedla, srednje veličine - kaže Jelena Obradović.

Zajedničko jahanje za ravnotežu

Zajedničko jahanje, sujahanje, koristi se kad osoba ne može da se prilagodi kretnjama konja, ima poremećaj ravnoteže i/ili nema kontrolu glave. U ovom slučaju instruktor ili fizioterapeut sede iza jahača, podržavaju ga i kontrolišu ravnotežu.

Foto: pixabay.com

Sportsko jahanje utiče na socijalni život

Kako bi se postigao željeni cilj, neophodno je učestvovanje pratioca i vodiča. Osim ovih terapija, postoje i terapije jedan na jedan sa konjem i sportsko jahanje kao vid rehabilitacije koji utiče na socijalni život svakog čoveka.

Terapija zavisi od karaktera konja

Jedna seansa traje 20 minuta, a da li će biti delotvorna, isključivo zavisi od individue i raspoloženja konja.

Foto: pixabay.com

- Jahanje može da pomogne u zavisnosti od problema do problema, ponekad terapija jednostavno nije delotvorna jer deca znaju da budu gruba prema konjima, a oni postanu neraspoloženi ili lekari procene da ovaj vid terapije nije dobar za decu. Kao što su, recimo, ona sa nekontrolisanom epilepsijom - kaže Obradović.

Jahanje je skup, ali delotvoran sport

Jahanje jeste skup sport, ponekad se desi da roditelji koji imaju decu sa posebnim potrebama sebi ne mogu da priušte ovu terapiju, ali se mnogi od njih žrtvuju jer ovu terapiju vide kao slamku spasa posle brojnih odlazaka kod lekara.

- U našem konjičkom klubu jedan tretman iznosi 500 za decu, a za odrasle 1.000 dinara, a ukoliko roditelji nemaju dovoljno novca, uvek postoji mogućnost da im se novac donira zahvaljujući našim akcijama - kaže Obradović i dodaje: 

- U Srbiji ima šest konjičkih klubova, od kojih neki rade u Pančevu, Beogradu i Aranđelovcu.