Zdravlje mačaka: Pantljičara napada creva

Foto: Le PETit WCF

Dileme nema – sve vrste crva, odnosno crevnih parazita, više su nego gnusne, ali nažalost, oni neretko nastanjuju creva naših kućnih ljubimaca. Njima se moramo pozabaviti kako bi naši mezimci bili zdravi, srećni i dugovečni, a najbolji način da ih pobedimo jeste da se pobrinemo da ih mačka uopšte i ne dobije, piše Magazin "Mačka".

Člankoviti crvi

Jedan od čestih crevnih parazita kod mačaka je pantljičara (Dipylidium caninum). Ova napast je dugački, pljosnati, beli crv koji ima usta u obliku kukice kojima se kači za zid tankog creva mačke i hrani se hranljivim materijama koje prolaze kroz telo vašeg ljubimca. Može dostići dužinu od neverovatnih 50 centimetara, mada su najčešće odrasli oblici ovog crva u mačjem stomaku dugi oko 20 centimetara. Kako ovaj parazit (cestoda) raste i dobija na dužini, on odbacuje manje delove tela (članke), stručno nazvane proglotisi. Ovi delovi veličine su zrna pirinča i putem izmeta mačke dospevaju u spoljašnju sredinu.

Zaraza

Mačka se može zaraziti pantljičarom na nekoliko načina, ali najčešće je dobija preko buva. Larve buva mogu biti "inficirane" ovim crevnim parazitima, i kada ih vaš ljubimac pojede prilikom čišćenja (lizanja) svog krzna, larve se u njegovim crevima mogu razviti u pantljičaru. Takođe, cica-mace pantljičaru mogu zapatiti i kada pojedu pticu ili manjeg glodara poput miša ili veverice koji su nosioci parazita.

Nije opasna

Iako gnusno izgleda, veterinari pantljičaru ne smatraju toliko opasnom kao neke druge vrste parazita koji mogu ozbiljno ugroziti zdravlje vaše mačke. Najčešća posledica prisustva pantljičare u crevima mačke jeste gubitak telesne mase, jer ovaj člankoviti pljosnati crv jede sve hranljive materije koje vaš ljubimac unosi hranom. Može da se dogodi i da pantljičara "progrize" zid tankog creva mačke i dospe u želudac i tada će mačka najverovatnije povratiti živog crva. Ovo su najčešće i situacije kada vlasnici primete da mačka ima parazita, jer su simptomi često potpuno nevidljivi oku vlasnika.

Foto: Le PETit WCF

Simptomi

Da vaša mačka ima pantljičaru, najpre možete primetiti po tome što će ona povraćati i izbacivati iz stomaka male delove crva koji su živi i pokretljivi. Takođe, ukoliko neočekivano počne da gubi na težini, a jede uobičajene količine hrane. Deliće crva (članke) možete zapaziti i u izmetu vaše mačke, kao i oko njenog anusa. Mace neretko mogu dobiti i proliv. Može da se dogodi i da mačka vuče zadnjicu po podu jer delići crva izazivaju iritaciju kože oko anusa, mada je ovakvo ponašanje češće kod pasa. Veterinar dijagnostikuje prisustvo crevnih parazita jednostavnom analizom uzorka izmeta vašeg mezimca.

Lečenje

Lečenje je, na sreću, veoma jednostavno, brzo i učinkovito. Vaš veterinar će prepisati lek, koji se najčešće mački daje oralno (tableta), mada postoje i medikamenti u obliku injekcije. Lek deluje tako što pantljičaru „rastopi” u crevima i ona se izbaci putem izmeta.

Preventiva je ključna

Ipak, preventiva je najvažnija, kao i kod mnogih drugih oboljenja, a kada je reč o mačkama, najbolji način da ih zaštitite jeste da ih ne puštate napolje kako ne bi zaradile buve, pojele neku sitnu životinju ili „pokupile” parazite iz smeća. Buve i ljudi mogu uneti u dom na garderobi, a ako imate i psa, preventivno možete i mačku tretirati sredstvom za zaštitu od buva kao što je Bayer-ov spot-on preparat na bazi imidakloprida i ogrlica koja deluje do osam meseci na bazi imidakloprida i flumetrina.

Foto: pixabay.com

Čovek

Dipylidium caninum se gotovo nikada ne prenosi s mačaka na čoveka, pa možete biti mirni. Međutim, postoji i vrsta pantljičare pod nazivom Echinococcus, koja je znatno opasnija po zdravlje mačke, a može se preneti i na ljude, za koje može biti čak i fatalna. Srećom, izrazito je retka.

Jaja i razvoj

Pantljičara ima od tri do više stotina ili hiljada članaka. U poslednjim člančićima, koji su i najveći, nalaze se jaja. Ona se izlučuju u crevo domaćina i izmetom se izbacuju u spoljašnju sredinu ili napolje dospevaju zajedno sa člančićem. Zavisno od vrste pantljičare, razvoj u prelaznom domaćinu traje od jednog do nekoliko meseci. Jaja pantljičare su u spoljašnjoj sredini veoma otporna i dugo zadržavaju infektivnost za prelaznog domaćina.