Jedna zemlja na svetu nema pse lutalice! Kako? Jednostavno - ljudi vole svoje ljubimce

Foto: pixabay.com

Foto ilustracija

Holanđani vole svoje kućne ljubimce. Psi su prisutni u svakodnevnom životu ljudi, šetaju po gradu u korpama za bicikle, većina kafića i restorana prilagođena je psima, mali kućni ljubimci mogu da se voze u javnom prevozu po nižoj ceni, a ima i onih pasa koji uživaju u različitim obrocima i ukusima istih svake večeri. Zvuči nestvarno, ali je tako.

Psi su nekada bili statusni simbol u Holandiji. Bogati ljudi čuvali su pse kao kućne ljubimce ili su ih koristili u sportske svrhe.

S obzirom na povezanost sa socijalnim statusom, u Holandiji je tokom 19. veka postojala masovna populacija pasa. Međutim, epidemija besnila rezultirala je strahom, što je dovelo do toga da su mnogi vlasnici napustili svoje kućne ljubimce. Ovo je stvorilo pomak u pogledu društva na odnos čoveka i pasa, gde se zdravlje psa smatralo odrazom odgovornog ponašanja vlasnika.

Tokom tog vremena, holandska vlada je takođe uvela porez na pse u pokušaju da reguliše broj pasa lutalica u Holandiji, ali to je imalo suprotan efekat: proizvelo je više pasa lutalica koliko ljudi nije moglo da priušti (ili nije želelo) da čuva svoje kućne ljubimce.

Godine 1864. osnovana je prva agencija za zaštitu životinja u Hagu. Vek kasnije, na snagu je stupio zakon o zaštiti životinja. Sada je zabranjeno vlasniku da zlostavlja i uznemirava bilo koju životinju. U suprotnom kazna zatvora je do tri godine, kao i novčana kazna u iznosu od 16.750 evra.

U Holandiji skoro da nema pasa lutalica, a Holanđani su ovaj problem rešili CNVR programom sterilizacije koji finansira država. Svetska agencija za zaštitu životinja veruje da je ovo najefikasniji način borbe protiv populacije pasa lutalica.

Mnoge opštine uvećavaju poreze za kupljene pse koji su podstakli ljude da usvajaju pse beskućnike iz prihvatilišta.

Formirane su i životinjske policijske snage koje bi nadgledale zločine nad životinjama i spasavale životinje u nevolji.

Iz Stranke za životinje smatraju da postoji povezanost između toga kako društvo tretira svoje životinje i načina na koji postupa sa njihovim građanima. Veruju da "postoji direktna veza između nasilja nad životinjama i nasilja nad ljudima."