Ako želite da ubrzate metabolizam i očistite jetru, jedite kiseli kupus!

Foto: twitter.com/KoreChiro

Foto: Ilustracija

Kiseli kupus bi trebalo jesti stalno jer je pun probiotika, od kojih su neki Leukonostok, Pediococcus i Lactobacillus. Najzdraviji je, naravno, onaj koji sami ostavite, ali ako ga kupite u prodavnici, odaberite onaj koje nisu pasterizovan. Naime, pasterizacija uništava ono što je korisno od kiselog kupusa, pa je zdravstveni efekat manji.

Osim probiotika, kiseli kupus je veoma bogat vitaminom C i sadrži vitamine A, E, K, B12, kao i magnezijum, gvožđe, folnu kiselinu, kalcijum, kalijum i fosfor. Odličan je za detoksikaciju tela i regeneraciju jetre, pa  pospešuje gubitak težine ubrzavanjem metabolizma. Kiseli kupus ima blagotvoran uticaj ne samo na zdravlje, već i na raspoloženje. Za rasol se kaže da je fantastičan u borbi protiv mamurluka i da pomaže izlečenju čira na želucu.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Sok od kupusa sadrži mlečne kiseline koje su saveznik zdravog i uravnoteženog ljudskog mikrobioma. Pored obilja vitamina (B12, C, A ...), sadrži i minerale i enzime koji se uvek predlažu pacijentima koji imaju probleme sa varenjem. Danas znamo da se 80 odsto imunih ćelija nalazi u sistemu za varenje i da su potvrđene prednosti kisele hrane, a posebno kiselog kupusa za regeneraciju i stimulaciju rasta ovih ćelija - objasnila je Olja Martinić, nutricionista.

Neki moraju da paze koliko kupusa jedu

Važno je da ne preterate sa unosom kupusa ako imate problema sa štitnom žlezdom ili kod ljudi sa divertikulozom. Oprez je potreban i kod ljudi koji imaju problema sa povišenim krvnim pritiskom (zbog visokog sadržaja natrijuma).

Kuvanjem se kiseli kupus iscrpljuje jer je bogat vitaminima koji nisu postojani na visokim temperaturama, a dugo, kuvanje otežava i da se kupus svari - objašnjava Martinić.

Foto: twitter.com/z3a

Foto: Ilustracija

Probiotici su važni za zdravlje

Probiotike kojih ima dosta u kiselom kupusu, treba redovno unositi u organizam, jer su od velike pomoći u zaštiti od bolesti, naročito u hladnijim danima tokom gripa i prehlade.

- Dokazano je da probiotici izdvajaju zaštitne materije koje mogu da pokrenu imuni sistem, sprečavajući patogene materije da preuzmu kontrolu i izazovu bolest - objasnio je dr Alan Valker, direktor Sportske škole za ishranu Medicinskog fakulteta Harvard, svetski poznati stručnjak za probiotike.

Foto: twitter.com/bagelottawa

Foto: Ilustracija

Naglasio je da nisu sve bakterije u ljudskom telu loše. Na primer, digestivni trakt je dom trilijuna mikroba, od kojih većina olakšava proces varenja hrane, boreći se sa štetnim bakterijama i regulišu imuni sistem.