Hrana može da bude otrov, ali i lek: Evo kako treba podeliti obroke i šta jesti u toku dana

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Našem telu hrana obezbeđuje mnoge neophodne sastojke – od dovoljne količine tečnosti do potrebnih proteina, ugljenih-hidrata, masti, vitamina i minerala. Hrana koju svakodnevno konzumiramo ne služi nam samo da zadovoljimo potrebu, već hranu treba koristiti kao lek.

Sam izbor hrane zavisi od ličnog izbora, često je neadekvatan i zavisi od više činioca, tradicije, stečenog ponašanja, socijalnog statusa, dostupnosti namirnica i vremena u kojem se živi. Sve je više primetan uticaj zapadnog načina života gde konzumacija polugotove i gotove hrane menja prehrambene navike i sve češće se konzumira "u hodu" i van doma. 

Kako pravilno jesti?

Održavanje optimalne uhranjenosti može doprineti boljem ishodu i podnošenju lečenja, ali i sveopštom kvalitetu života.

Ravnomjerno raspoređeni obroci u danu predstavljaju Vašu dnevnu kartu za regulisani unos energije i hranjivih stvari.

Podelite dnevni energetski unos na barem 3-5 obroka dnevno, ne preskačite obroke i ne spajajte ih. Ovo predstavlja temelj pravilne i zdrave ishrane, prenosi Ordinacija.hr.

Foto: pixabay.com

Najzdraviji način pripreme mesa jeste da ga pečete u rerni bez dodatnih masnoća

Da bi ste preko hrane obezbedili sebi hranljive materije i dovoljno energije potrebno je da se pridržavate nekih pravila:

Doručak– najvažniji obrok u danu koji se često ne konzumira. Obezbzbeđuje organizmu energiju potrebnu za ostatak dana. Kvalitetan primer doručka su ovsene pahuljice s jogurtom ili mlekom uz pola čaše soka od sveže ceđenog voća, integralni hleb ili peciva s mlečnim namazom…

Međuobrok– zamenite pekarske proizvode svežim voćem ili povrćem, orašastim plodovima ili zdravim sendvičem kojeg prethodno možete pripremiti kod kuće

Ručak- šarena salata od povrća s pečenom piletinom ili integralna testenina sa domaćim umakom od dinstanog povrća

Večera – lagan i kuvan obrok bogat povrćem i proteinima. Izbegavajte namirnice bogate "skrivenim" šećerima poput zaslađenih negaziranih pića, sosova za salatu, kečapa i sličnih preliva koje sadrže veliku količinu šećera.

Uz pravilnu organizaciju obroka, važno je imati na umu da unos određenih namirnica u tačno određeno doba dana doprinosi boljoj apsorpciji hrane i regulaciji telesne težine.

Prvi deo dana, od 7-15h - najpoželjnije je konzumirati ugljenehidrate, ali i voće koje pomaže izbacivanju štetnih tvari.

Drugi dio dana, od 15-20h –poželjno je konzumirati hranu bogatu proteinima poput mlečnih proizvoda, mesa, ribe, jaja, jer se na taj način organizmu obezbeđuju neophodni hranljivi elementi, naročito aminokiseline koje su ključne za održavanje mišićne mase.

Zadnji obrok trebao bi biti 2-3 sata pre odlaska na spavanje i trudite se da on bude sačinjen od povrća koje je bogato vlaknima. Vlakna u našem organizmu imaju ulogu da prečiste sve štetne stvari koje smo uneli tokom dana. Zeleno i lisnato povrće sadrži veliku količinu vlaka, kao i šargarepa koju ne bi trebalo kuvati. Dan bi trebalo da završite salatom od svežih sastojaka prelivenu sa malom količinom maslinovog ulja i soka od limuna.