Kako je izgledala borba protiv raka 1930. u Srbiji? Aparati, brojke, uslovi, dijagnostika...
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
"U poslednje vreme zavladao je u čitavoj našoj javnosti strah od opake bolesti raka, a sve više širi se u javnosti uverenje da su bolesnici od raka unapred osuđeni na sigurnu smrt. Međutim, ako pođete do Opšte državne bolnice, do odeljenja za rendgen, videćete koliko se tamo svakodnevno bolesnika leči od raka, koliko se njih sa uspehom lečilo i koliko se njih zaista izlečilo", ovako počinje članak Politike iz davne 1930. godine pod jednostavnim nazivom "U borbi sa rakom".
Foto: WIKIPEDIA/NATIONAL LIBRARY OF MEDICINEVećina ljudi rak smatra “bolešću savremenog doba”, oboljenjem čija se ekspanzija može pratiti poslednjih decenija 20. veka i naročito u 21. veku, ali to nije istina! Neki lekari spekulišu da su se zloćudni tumori ubijali ljude još u Srednjem veku, a jedan italijanski hirurg je otišao dotle da tvrdi da je Rembrant na jednoj svojoj slici naslikao ženu obolelu od raka dojke.
Čak i ako zanemarimo nagađanja, ovaj stari tekst iz Politike daje na uvid u to kako su se nekada Srbi lečili od ove opeke bolesti.
Nekadašnja Politika otkriva nam i statistiku – godišnje je kroz ovo odeljenje beogradske bolnice prolazilo 1.000 bolesnika od kojih je nešto manje od polovine bolovalo od raka – osam do deset nedeljno. Što se tiče pregleda, njih je bilo oko 5.000 godišnje.
Foto: DIGITALIZOVANA ARHIVA POLITIKE
– Još početkom 1924. Ministarstvo narodnog zdravlja nabavilo je na račun reparacija dva velika, u to vreme najsavršenija, aparata za zračenje pomoću rendgena. Odmah je na odeljenju počelo lečenje bolesnika pomoću rendgenovih zrakova, a među njima bilo je najviše bolesnika od raka. Docnije, sredinom 1927. godine Ministarstvo narodnog zdravlja nabavilo je još jedan aparat, tako zvani “stabilivolt aparat” koji danas još uvek predstavlja poslednji naučni izum za lečenje pomoću redgenovih zrakova – navodi se u tekstu.
Autor dalje opisuje čekaonicu u kojoj pacijenti provode vreme dok na njih ne dođe red na zračenje – ima tu i muškaraca i žena, i varošana i ljudi sa sela, i mladih i starih…
– Obično se misli, veli nam šef rendgenološkog odeljenja g. dr Sava Janković, da je rak bolest poznih godina. Međutim, ja sam imao na odeljenju mlade žene od 23 godine koje su bolovale od raka… Od sviju unutrašnjih oboljenja, najviše uspeha imali smo kod raka na materici. Najsrećniji su oni slučajevi koji se još mogu operisati, a potom zračenjem sasvim isceliti – priča za staru Politiku ovaj nekadašnji beogradski doktor.
U tekstu se navodi još i ovo – “lečenje na redgenološkom odeljenju je besplatno za sirotinju, ali se leče i imućniji bolesnici i oni plaćaju od zračenja 40 do 600 dinara, prema imovnom stanju i utrošku rendgena”.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)