SPECIJALISTA O ODRASTANJU KOSTE KECMANOVIĆA: Da li je za njegovo ponašanje KRIVO okruženje ili GENETIKA?

Počelo je suđenje za masovno ubistvo u školi Vladislav Ribnikar, a mnoge zanima kako je došlo do toga da dečak Kosta Kecmanović usmrti drugu decu i radnika obezbeđenja škole Dragana Vlahovića. Kako odraste dete koje nema empatiju i kako se razvija mozak dece koja su zanemarena, govorio je Ranko Rajović, specijalista interne medicine i magistar neuroendokrinoligije, šef Katedre za neuronauku za vaspitanje i obrazovanje u emisiji "Jutro" na Prvoj televiziji.

Nakon meseci koji su prošli, svi se pitamo gde smo, a na to odgovara Rajović. Ako bi trebalo izdvojiti jedan problem u odnosu roditelja i dece, Rajović ističe šta bi to bilo.

- Najvažnija je promena okruženja, ljudi ne shvataju koliko je okruženje važno. Kad pitam studente koliko je važna genetika, a koliko okruženje za razvoj deteta i inteligencije, nekad se učilo 50 - 50. Onda je ruska škola tvrdila 70 odsto. Onda postavimo studentima pitanje, to se zove zamišljeni eksperiment. Da zamislimo, mama i tata su jako intelignetni, dobili su sina i živi u sobi pet godina koja je prazna, bela i niko ne komunicira sa njim. Hoće li biti posle pet godina kao roditelj 100 odsto? Nemoguće! Hoće li biti 50, neće! Hoće li biti 30, neće ni 30. Mi smo na ovaj način pokazali da nije to što smo učili ispravno. Pa kažu moji studenti okruženje je važno 100 odsto, i pitam koliko je genetika, oni kažu jako malo. E nije, genetika je važna sto odsto, a okruženje 100. Često ljudi pitaju kako mislite 200. Genetika je 100 to je potencijal, a razvoj potencijala zavisi od okruženja. To je 100 odsto jedno, 100 drugo, a mi smo učili 50 - 50, nije tako. Okruženje utiče do treće, pete, šeste godine dok se mozak intenzivno formira. Ako imamo promenu okruženja koja je intenzivna brza, moramo da reagujemo. Ako pričamo o ovom nesrećnom slučaju, mi pričamo o tome da čitava generacija dece kao da su sve slabiji - kaže doktor da se čini da je svaka generacija slabija i slabija, a na pitanje Irine Vukotić odgovara zašto:

- U Trsteniku sam bio, od 1.000 upisane dece, oko 30 odsto treba dodatnu pomoć logopeda, defektologa, znači nešto se dešava, slaba im je motorika, kontrola emocija, opšte znanje. Moramo da shvatimo da je to negativan trend.

Foto: YouTube/RTS Ordinacija - Zvanični kanal

Virtuelni svet čini da nemamo veliki uticaj na dete.

- Kako ćemo da pomognemo? Nekada se dete igralo na ulici, mi ga vidimo. Šta je za roditelje danas bezbednost, da vidite da su u sobi, ne znamo u koju su "mračnu ulicu" otišli. Ono što je interesantno za mozak, kad se nešto dešava mozak vidi, da li vidi realnu ili na ekranu opasnost, iz te regije mozga reaguju. Intenzivan stres koji se javio pomaže nam da preživimo, ali ako to traje svaki dan, mozak ogugla.

Da li do nedostatka empatije dolazi kad mozak ogugla?

- Ako dete doživi agresivne igrice, da ga ubijaju ili da on nekoga ubija, on ne shvata da je to opasno, a mozak se brani tako što umanjuje. Tu počinje gubitak empatije. Ako se detetu ispunjavaju želje, to opet ne valja. Treća stvar je pritisak na dete, ne sme da se radi to. Deca vole da se takmiče, ali ako je to jako kompetetivno, dožive negativnu emociju, to nije dobro - zaključuje doktor.

BONUS VIDEO: