ZAŠTO TREBA ČUVATI MATIČNE ĆELIJE: Pupčana vrpca spasava život

Foto: pixabay.com

Pupčane vrpce se čuvaju 20 godina u bankama matičnih ćelija po ceni od 1.800 evra

Transplatacija organa je ponekad jedina opcija za spas bolesnika, a poseban, tačnije najveći, problem je što je za tu operaciju potreban organ koji savršeno odgovara pacijentu. Moderna medicina intenzivno radi na tome da napravi takve organe od matičnih ćelija. Zasad ove ćelije su od velike koristi za lečenje i kontrolisanje nekih od najopasnijih bolesti. Čak 20.000 uzoraka matičnih ćelija iz pupčane vrpce je odmah po porođaju iz Srbije poslato u specijalizovane banke, da bi kasnije u životu mogle da se koriste za lečenje, a možda čak i proizvodnju čitavih organa.

ULAGANJE U BUDUĆNOST

Iako postoji i druga vrsta matičnih ćelija, one iz pupčanika su mlađe i tolerantnije od ostalih i izazivaju blaže sporedne efekte. Stare su samo devet meseci, nisu bile izložene spoljašnjem uticaju i u potpunosti odgovaraju detetu od kojeg su sačuvane, a u zavisnosti od nivoa podudarnosti, mogu se koristiti i za lečenje braće i sestara, roditelja i bliskih rođaka.

Foto: pixabay.com

- Čuvanje matičnih ćelija je ulaganje u budućnost i ono predstavlja medicinu sadašnjosti i budućnosti. Trenutno su matične ćelije izbora terapije za lečenje dijabetesa tipa 1, Parkinsonovu bolest, 90 odsto bolesti krvi, cirozu jetre, Kronovu bolest, a sve više se koriste i kod akutnog infarkta miokarda, kao terapija regeneracije srca bez ožiljaka - kaže za Srpski telegraf hirurg dr Sava Knežević, koji se bavi istraživanjem biomagneta u matičnim ćelijama, koje služe za usmeravaje ćelija na obolelo mesto i sprečavaju širenje po celom organizmu. Mlade matične ćelije iz pupčanika se koriste i za lečenje i kontrolisanje leukemije, limfoma, urođenog nedostatka imuniteta, retinoblastoma, multiplimijeloma, neuroblastoma i urođenih metaboličkih poremećaja.

PROBLEM JE CENA

U Srbiji još ne postoji banka za čuvanje matičnih ćelija, iako interesovanje za ovaj postupak raste.

- Broj ljudi koji se odlučuju na čuvanje matičnih ćelija u banci raste, ali je on i dalje na veoma niskom nivou i pokazuje potpunu needukovanost stanovništva - priča dr Knežević i dodaje:

- Jedina specijalizovana banka na Balkanu se nalazi u Grčkoj. U Srbiji postoji želja i odličan kadar, ali nedostaje podrška. Cene su takođe veliki problem, jer domaće firme koje se bave čuvanjem matičnih ćelija sarađuju sa inostranim, pa je ceo postupak veoma skup. S obzirom na to da se približavamo Evropi, nadam se da će se takva banka uskoro naći i u Srbiji.

Nega ispred lepote

Foto: pixabay.com

Dr Sava Knežević

Dr Sava Knežević je osvojio drugu nagradu za najbolju nehiruršku rekonstrukciju lica i objavio je 16 internacionalnih naučnih radova u oblasti antiejdžinga. Međutim, njegovo viđenje lepote je čisto medicinsko.

- Ja sam neko ko teži ka regeneraciji, odnosno upotrebi bioloških materijala, PRP tretmana krvnom plazmom, matičnih ćelija i injektovanja lipozoma - kaže Knežević i dodaje da ne praktikuje da pacijentima određuje šta treba da rade prilikom ulepšavanja, već da sa njima zajedničkim snagama želi da dođe do cilja. Preferira tretmane nege.

- To su mezoterapija, hemijski pilinzi i PRP tretmani, koji se koriste od 21 i po godine, a nemaju gornju granicu starosti.

S obzirom na to da radi u Srbiji, Albaniji, Švajcarskoj i Dubaiju otkrio nam je da se viđenje lepote razlikuje od regiona do regiona. Njegove pacijentkinje iz arapskih zemalja vole da sve obline budu prenaglašene, a na Mediteranu se više traži prirodniji izgled. Ne voli da komentariše zahvate koje su radile domaće i strane zvezde, ali je ipak pohvalio lice Emine Jahović. Što se tiče grudi, izdvojio je izgled Anđeline Džoli.