INCIDENT NA VENČANJU: Ispovest mlade kojoj je svekrva rekla "pomeri se da se slikam sa svojom porodicom"

Foto: pixabay.com

Najlepši dan svekrva je pokušala da upropasti

Da bi stvar bila gora, kasnije me je zamolila da se pomerim, da stanem sa strane, kako bi fotograf slikao “njenu porodicu”.

Ova “scena” iz života Splićanke (35) zapravo je školski primer definicije odnosa snaja-svekrva, barem onako kako ga se percipira u javnosti.

- U javnosti se ovaj odnos doživljava kao potencijalno vrlo problematičan, jer u sebi sadrži pregršt mogućnosti za stalne sukobe. Oni se mogu javljati zbog različitih stavova prema svim aspektima života (npr. odnosu prema kućnim obavezama, vaspitanju dece, porodičnim običajima, karijeri, izgledu, interesima, navikama, načinu provođenja slobodnog vremena i sl.).

Naime, kada par stupa u brak, oni odlaze iz svoje primarne porodice i stvaraju novu, koja će u nekim aspektima biti slična onoj u kojoj su odrasli, a u nekima posve različita, što je normalno.

Foto: twitter.com/947BClub

Svekrva ni na dan venčanja nije skrivala da ne voli snajku

- Važno je da oni stvore svoju zajednicu, osnovanu na zajedničkim vrednostima i interesima, u kojoj će se dobro osećati. Međutim, važno je da svekrve i tašte to veoma dobro razumeju i nikako se ne mešaju, bez obzira na dobre namere. To im je ponekad veoma teško, jer u mladom paru i dalje vide svoju decu kojima treba pomoć (možda iz njihove perspektive čak i korekcija, jer "idu u pogrešnom smeru“), što je pogrešno - smatra psiholog Tanja Pureta napominjući da je reč o složenim odnosima koji mogu uspeti jedino ako svi dobro razumeju svoje uloge, postave jasna očekivanja i nastoje da sve sukobe rešavaju otvoreno, ali pozitivno i konstruktivno. To nije lako, ali se isplati.

Pomirila se sa činjenicom da me ne voli

- Nema tu puno mudrosti: otkad smo se upoznale nije me prihvatila, jer sam pet godina starija od njenog sina. Znala je da govori svojim prijateljicama da je njen sin premija za mene; mogao je naći lepšu, zgodniju, uspešniju... Šta god ja da uradim i postignem, nikada neću biti dovoljno dobra za njih. To sam prihvatila, a kad sam se dovela u stanje da se zbog toga ne živciram (a trebalo je proći dosta vremena da pronađem tu snagu u sebi!), stvari kao da su se malo smirile. Pretpostavljam da je shvatila da njeni postupci ipak nemaju efekt kakav je želela, pa se malo povlači - kaže 42-godišnja Varaždinka i nastavlja:

Foto: pexels

Najbažnije je da se muž i žena dogovore

- Ne kažem da ona želi da naš brak propadne, to ne, ali želi ”stvari smestiti” na svoje mesto. Naravno, po njenim kriterijima. Ona je celi život provela čekajući svojeg supruga, uspešnog privrednika, da se vrati kući na gotovo: kad je odlazio na posao, doručak mu je bio spreman; po povratku s posla otvarala su mu se dvorišna vrata da bi nesmetano ušao s automobilom; imala je svo vreme sveta samo za brigu oko porodice i sve je, naravno, bilo na njoj. A moj supug i ja finkcionišemo drugačije: oboje radimo, imamo svoje karijere, zajednički brinemo o našoj kćeri; kad ja ne stignem, on kuva; kad ja odem na fitnes, on čuva devojčicu, odvozi je na aktivnosti… Svekrvi je to, kako kaže, veoma čudno. Kad nam se rodila kći, bojala sam se da će stvari biti još gore. Bilo je situacija u kojima je ona, naravno, najbolje znala šta i kako treba uraditi i čudila se kako, eto, mi mladi ne prihvatamo ništa što je bilo pre. Rođenjem unuke, fokus se malo premestio s mene na nju. Bila bih nepoštena kad bih rekla da nemaju lep odnos; vodi je u bioskop i pozorište; čuva kad od nje to zatražimo i komentsriše u “granicama normale i podnošljivosti”. Međutim, i ja sam naučila “lekciju”: naša vrednost ne meri se ničijim priznanjima (pa ni svekrvinim), već onim što smo stvorili, naučili i što smo postali - zaključuje Varaždinka.