(FOTO, VIDEO) Ovo su rekordi koje niko ne može da sruši

Foto: Tanjug/AP

Jusein Bolt

Jedan od onih koji ulaze u prvi plan kada se govori o nedostižnim dometima je spektakl koji je u olimpijskim trkama na 100 metara postavio legendarni Jusein Bolt. Jamajčanin je u finalu Olimpijskih igara 2012. godine u Londonu deonicu od 100 metara pretrčao za 9,63 sekunde.

Taj rekord nije njegov najbolji rezultat u karijeri jer je tri godine ranije na Svetskom atletskom prvenstvu u Berlinu trku na 100 metara završio sa vremenom od 9,58 sekundi. Ovo je ujedno i svetski rekord kojem niko osim Bolta nije uspeo ni da zapreti.

Ovi rekordi deluju kao nemoguće misije. O tome dovoljno govori podatak da je u istoriji čovečanstva samo pet puta neko trčao brže od 9,7 sekundi. Od tih pet puta Boltu se dogodilo tri puta (9,58, 9,63, 9,69), dok su Tajson Gej i Johan Blejk po jednom istrčali za 9,69 sekundi. Dakle šest, odnosno čak 11 desetinki sporije od Boltovih rekorda.

Za razliku od Boltove munjevite brzine, postoje i oni koji su osvajali prva mesta i pritom bili užasno spori. Naime, Erik Musambani iz Ekvatorijalne Gvineje na Olimpijskim igrama 2000. godine osvojio je prvo mesto u kvalifikacijskoj trci na 100 metara u plivanju slobodnim stilom. Trku je završio sa vremenom 1:52.72 što je bilo najsporije vreme u istoriji olimpijskih igara i čak 50 sekundi sporije od drugog najgoreg plivača u istoj disciplini na tim Olimpijskim igrama.

Sad se postavlja pitanje kako je onda bio prvi u svojoj kvalifikacijskoj grupi? Jednostavno, takmičio se protiv još dva plivača koja su diskvalifikovana zbog lošeg starta. Tako je Erik plivao sam i na trenutke se činilo da se guši. Svojom upornošću postao je jedan od simbola olimpijskih igara, a ostaće upamćen po nadimku Jegulja.

Foto: Tanjug/AP

U Formuli 1 najuverljiviju pobedu zabeležio je Džeki Stjuart u trci za Veliku nagradu Španije 1969. godine kada je prvom suparniku pobegao za dva kruga. Njegov rekord izjednačen je 1995. godine u trci za Veliku nagradu Australije, ali tada je usled sudara samo osam bolida završilo trku. Pobedu je odneo Dejmon Hil.

Kada je reč o fudbalu, na Madagaskaru 2002. godine zabeležena je najveća pobeda svih vremena. AS Adema savladala je SO l'Emirn brutalnim rezultatom 149:0. 

Međutim, rezultat nije legitiman zato što su fudbaleri SO l'Emirna sami sebi davali golove u znak protesta sudijskim odlukama. Rekordna pobeda u utakmici koja je službeno upisana dogodila se u Škotskoj i to daleke 1885. godine kada je Arbroat pobedio Bon Akord 36:0. Ovo je najveća pobeda u istoriji profesionalnog fudbala.

Što se tiče NBA lige, rekordan broj poena u jednom susretu postigao je Vilt Čemberlejn koji je u pobedi Filadelfija Voriorsima nad Njujork Niksima 169:147 postigao čak 100 poena. Ovaj rekord zabeležen je u 1962. godine, a najbliže ovom rezultatu primakao se pokojni Kobi Bryant koji je postigao 81 poen.

U NFL-u najviše poena u režiji jednog igrača postigao je Erni Nevers. On je brojio do 40 u pobedi Čicago Kardinalsa nad Čickago Bersima 1929. godine. Zanimljivo, susret je okončan rezultatom 40:6 što znači da je sve poene za svoju ekipu postigao Nevers, prenosi Index. 

Čudesni rekord zabeležen je i u svetu tenisa. Naime, tokom Vimbldona 2010. godine odigran je maratonski okršaj između američkog tenisera Džona Iznera i Francuza Nikolasa Mahuta. Susret je trajao čak 11 sati i pet minuta, a igrao se tri dana. Izner je slavio sa 3:2 u setovima (6:4, 3:6, 6:7, 7:6, 70:68), a igrala su se čak 183 gema. Ovo je najduži meč u istoriji tenisa i samo poslednji set duži je od drugog najdužeg meča u istoriji ovog sporta.

Foto: Tanjug/AP

Veliki rekord u golfu u vlasništvu je Tajgera Vudsa, koji je nanizao najviše rezova, čak 142. Niz je počeo 1998. godine, a prekinut je tek 2005. godine. Prvi Vudsov pratilac na toj listi je Bajron Nelson sa 113 rezova.