IZRAEL JE LIKVIDIRAO NEKOLIKO KLJUČNIH LIDERA HEZBOLAHA: Evo ko su oni bili i kada su i kako UBIJENI (FOTO/VIDEO)

U izraelskim vazdušnim napadima u Libanu poslednjih nedelja ubijeno je najmanje sedam visokih komandanata i zvaničnika Hezbolaha, uključujući šefa militantne grupe Sajeda Hasana Nasralaha, koji je ubijen u napadu na njegov podzemni štab u Bejrutu u petak.

Vazdušni napadi Izraela su zadali najznačajniji udarac militantnoj grupi koju podržava Iran od njenog formiranja ranih 1980-ih.

Hezbolah je saopštio da će uskoro izabrati novog šefa. U međuvremenu, Izrael je u utorak pokrenuo kopnenu ofanzivu na južni Liban, označavajući "sledeću fazu" svog rata sa Hezbolahom.

Dok Hezbolah nastoji da se oporavi od pokolja i obećava da će nastaviti borbu protiv Izraela, evo pogleda na neke od vođa grupe koji su ubijeni.

Izrael je brzo i uzastopno ubio nekoliko najviših lidera Hezbolaha. Evo ko su oni bili i kada su ubijeni.

30. juna 2024. godine - ubijen Fuad Šukr

Pre njegove smrti, američka vlada je dodelila nagradu od 5 miliona dolara za informacije o njemu i mestu gde se nalazi.

Poginuo je u napadu dronom u južnom predgrađu Bejruta.

Foto: Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

 

Akil je bio glavni komandant i osnivač Hezbolahovih elitnih Radvan snaga. Za njega je ponuđena nagrada od 7 miliona dolara od SAD zbog sumnje da je umešan u napad na američku ambasadu u Bejrutu 1983. i bombardovanje gradske kasarne marinaca.

Ubijen je sa još nekoliko komandanata u jednoj stambenoj zgradi u južnom kvartu Dahije u Bejrutu.

Foto: US Department, rewardsforjustice.net

 

Vehbe je bio viši komandant Hezbolahovih elitnih Radvan snaga. Ubijen je zajedno sa Akilom u bejrutskom okrugu Dahije.

25. septembra 2024. godine - ubijen Ibrahim Kobeisi

Kobeisi je predvodio Hezbolahovu raketnu jedinicu. Poginuo je u vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta.

26. septembra 2024. godine - Mohamad Surour

Surour je bio šef Hezbolahove novoosnovane jedinice za bespilotne letelice i nadgledao je napade grupe dronovima i krstarećim raketama na Izrael iz Libana. Poginuo je u napadu na Bejrut.

27. septembra 2024. godine - Sajed Hasan Nasralah

Nasralah je postao lider Hezbolaha 1992. godine nakon što je njegov prethodnik Abas Musavi ubijen u napadu izraelskog helikoptera.

On je nadgledao transformaciju stranke u moćnu političku snagu u Libanu tokom svog mandata. Ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu na podzemni štab grupe u južnom Bejrutu, gde je takođe bilo prisutno 20 članova Hezbolaha.

Foto: Tanjug/AP Photo/Bilal Hussein, File

 

29. septembra 2024. godine - ubijen Nabil Kauk

Kauk je služio kao komandant Hezbolahove jedinice za preventivnu bezbednost i kao član Hezbolahovog centralnog saveta. SAD su ga proglasile globalnim teroristom u oktobru 2020. i sankcionisane. Poginuo je u izraelskom napadu na oblast Čaja u Bejrutu, piše CNN.

Foto: Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

 

Likvidacije generala IRGC

Ubistvo generala Abasa Nilforušana označava poslednju žrtvu koju je Iran pretrpeo u skoro jednogodišnjem ratu Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze koji se nalazi na ivici da postane regionalni sukob.

Njegova smrt dodatno je dovela do toga da Iran odgovori, čak i kada je Teheran poslednjih meseci signalizirao da želi da pregovara sa Zapadom o sankcijama koje uništavaju njegovu ekonomiju.

Nilforušan (58) je ubijen u napadu u Libanu u kojem je poginuo Sajed Hasan Nasralah, objavio je državni list Teheran tajms.

Ahmad Reza Pur Kagan, zamenik šefa iranskog pravosuđa, takođe je potvrdio Nilforušanovu smrt, opisujući ga kao "gosta naroda Libana", saopštila je državna novinska agencija IRNA.

Kagan je takođe navodno rekao da Iran ima pravo na osvetu prema međunarodnom pravu, što je i usledilo nekoliko dana kasnije, kada je Iran ispalio oko 200 projektila na Izrael.

Nilforušan je služio kao zamenik komandanta za operacije u IRGC, a uloga mu je bila da nadgleda njene kopnene snage.

Šta je radio u Libanu u nije odmah bilo jasno. Ekspedicione snage Kuds su decenijama naoružavale, obučavale i oslanjale se na Hezbolah kao deo svoje strategije da se oslanja na regionalne milicije kao protivtežu Izraelu i Sjedinjenim Državama.

Nilforušan je, kao i drugi članovi Garde koji vide Izrael kao glavnog neprijatelja Irana, dugo ismevao i kritikovao ovu zemlju.

- Cionistički režim ima mnogo etničkih, kulturnih, društvenih i vojnih raskola. Ranjiviji je i u stanju propasti više nego ranije - rekao je Nilforušan 2022. godine, prema izveštaju IRNA.

Američko ministarstvo finansija je sankcionisalo Nilforušana 2022. godine i saopštilo da je on vodio organizaciju "direktno zaduženu za suzbijanje protesta".

Te sankcije su usledile usred višemesečnih protesta u Iranu zbog smrti Mahse Amini nakon njenog hapšenja jer navodno nije nosila maramu ili hidžab, po volji policije.

U to vreme, Nilforušan je optužio neprijatelje Irana u inostranstvu da podstiču demonstracije koje su predvodile Iranke koje su dovele u pitanje i obavezni hidžab i teokratiju zemlje.

Nilforušan je takođe služio u Siriji, podržavajući predsednika Bašara al Asada u višedecenijskom ratu u njegovoj zemlji koji je izrastao iz Arapskog proleća 2011.

Kao i mnoge njegove kolege, on je svoju vojnu karijeru započeo u iransko-iračkom ratu 1980-ih.

Iranska državna televizija ga je 2020. nazvala "drugarom" generala Kasema Sulejmanija, šefa ekspedicionih snaga Kuds koji je te godine ubijen u američkom napadu dronom u Bagdadu.

Nilforušanova smrt dolazi kada je Iran poslednjih meseci signalizirao da želi da promeni odnos prema Zapadu nakon godina tenzija koje su proistekle iz jednostranog povlačenja Amerike iz nuklearnog sporazuma Teherana sa svetskim silama 2018. godine od strane tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

Iranski birači su u julu izabrali reformističkog predsednika Masuda Pezeškijana nakon pada helikoptera u kojem je poginuo predsednik Ebrahim Raisi, tvrdolinijski štićenik 85-godišnjeg vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Iako je kritičan prema Izraelu, Pezeškijan je tvrdio da je Iran voljan da pregovara o svom nuklearnom programu, koji sada obogaćuje uranijum na nivoe koji su blizu nivoa oružja.

U međuvremenu, Iran je izvršio osvetu za Sulejmanijevo ubistvo i izraelsko ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu u julu, piše AP.

Do sada je izveo dva napada na Izrael, u aprilu ove godine i u utorak, a ovaj potonji napad je bio daleko ozbiljniji.

 

(Republika/V.M.)