Krivolov u punom jeku: Prepelice švercuju kao drogu, majmune u gepeku!

Foto: DZPPS

Krivolovljene prepelice

Ekološki kriminal, prema podacima Interpola i Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) koji, pored ostalog, podrazumeva krivolov i trgovinu pticama i divljim životinjama, nalazi se na četvrtom mestu kriminalnih radnji u svetu, odmah iza trgovine narkoticima, falsifikatima i ljudima. Sume novca koji se tom prilikom zaradi mere se milijardama dolara.

- U Srbiji je najzastupljeniji krivolov prepelica uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. U periodu od 2000. do 2018. godine naše društvo je zabeležilo 448 slučaja nezakonitog lova na prepelice u kojima je korišćena 681 elektronska vabilica. Prema našim procenama u toku godine u Srbiji strada oko 60.000 prepelica, a na području Mediterana oko 1,65 miliona - kaže Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje je organizovalo tim za borbu protiv krivolova.

On objašnjava da krivolovci često koriste vabilice, kako bi privukli što više ptica. Vabilica ispušta specifičan zvuk koji podseća na zvuk predvodnika koji pticama treba da ukaže da je mesto gde se nalazi sigurno i da obiluje hranom. Kada prepelice dolete tamo odakle zvuk potiče umesto hrane i sigurnosti sačeka ih sačma. Potom se te ptice kanalima kojima se krijumčare oružje i droga transportuju iz Srbije. Ptice se iz naše zemlje najčešće švercuju ka zemljama zapadne Evrope. Najviše prepelica završava na tanjirima italijanskih restorana, gde porcija košta od 50 do 70 evra.

Foto: DZPPS

Prepelice

Od početka avgusta na našim prostorima ima i najviše ovih ptica jer kreće njihova selidbena sezona. One migriraju i sa severa Evrope kreću ka predelima podsaharske severne Afrike gde provode zimu. Zbog toga je možda ovo period kada krivolovaca i najviše ima u našoj zemlji – naših, ali i stranih. Njima boravak na mestima gde ima ovih ptica i vabilice obezbeđuju lovno-turističke agencije i neformalne grupe pojedinaca. U slučaju da je reč o strancima, ulovljenu robu za njih preko granice prenose takozvane mule – profesionalni krijumčari. Ako se sve uzme u obzir onda se može reći da ovde ima elemenata organizovanog kriminala.

- Mule su samo deo lanca krijumčara koji za krivolovce u našu zemlju prevoze oružje i pse, a kada izlaze za njih švercuju i ulovljenu "robu" preko granice. Na taj način krivolovci nisu povezani sa ilegalnim tovarom, posebno u slučaju kada neko od mula "padne". Krivolov prepelica se organizuje u svim krajevima Srbije, a mi smo ogorčeni smo jer nadležna šumarsko-lovna inspekcija godinama ne vrši kontrole korisnika lovišta i pored saznanja da je krivolov prepelica široko rasprostranjen – kaže Knežević i dodaje da je samo 2015. godine svetsku ekonomiju ekološki kriminal koštao 258 milijardi dolara.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su naglasili da je lov ptica pomoću određenih sredstava kao što su vabilice zakonom zabranjen i da od početka lovne sezone u centralnoj Srbiji nisu zabeleženi slučajevi upotrebe nedozvoljenih sredstava u toku lova.

Kako navodi Pavle Jovanović, rukovodilac grupe za sprovođenje CITES konvencije (Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore) ne love se nezakonito samo ptice i sitne divlje životinje, već i krupniji sisari poput medveda.

- Veći broj slučaja krivolova ne bude otkriven zato što na terenu nema dovoljno pripadnika nadležnih organa kao u nekim drugim državama. Pod tim podrazumevam i posebne policijske jedinice koje se bave ovom vrstom kriminala. Ovakve jedinice već odavno funkcionišu u Italiji. Tamo je nekadašnja šumarska policija integrisana u karabinijere i oni se bave ovom tematikom. Krivolov ptica je jedna od glavnih delatnosti, posebno na terenu – kaže Jovanović.

On napominje da je kod nas krivolov i dalje zastupljen, a broj otkrivenih i uhvaćenih osoba koje se njime bave mali.

Foto: DZPPS

Lov pomoću vabilica je zakonom zabranjen...

- Jedan od razloga je što nadzorni organi ovoj temi ne daju prioritet, a drugi je to što su nedovoljno upućeni u ovu oblast. Jer, kada se na granici otkrije krijumčarena roba, proces istrage treba dovesti do kraja i utvrditi, gde su životinje odstreljene krivolovom, ko je to uradio i gde je trebalo da budu isporučene. Često se ova problematika ne shvata ozbiljno posebno kod tužilaštva i sudstva. Tužioci i sudije moraju da shvate da je ovo ozbiljno krivično delo kako bi bilo adekvatno sankcionisano. Kako bi to izmenili, radilo se sa carinom i policijom. Ovo godine smo već imali obuke tužilaca u Srbiji i s tim poslom nastavljamo. Do kraja godine iz svakog osnovnog tužilaštva od ukupno 58 obuku treba da prođu po dve osobe i to ne samo o CITES konvenciji krijumčarenja divljih vrsta već i o krivolovu – objašnjava Jovanović.

U naredna dva do tri meseca u našu zemlju bi trebalo da dođu predstavnici karabinijera. U ovom poslu bi, kako kaže Jovanović, moralo da učestvuje i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako bi karabinijeri svoja iskustva preneli policajcima iz 27 policijskih uprava.

- Neophodno je da se svi uključe u ovu priču kako bi se efikasnije delovalo. Ovo je ipak posao za policiju i tužilaštvo – kaže Jovanović.

Kornjače u vrećama za kafu, papagaji u džakovima za krompir

Krijumčari za prevoz životinja najčešće koriste puteve droge i oružja. Pri tome pretrpe ogroman stres, zbog čega veliki broj strada.

- Životinje prvo dožive strah prilikom hvatanja, zatim u transportu, gde često borave u užasnim uslovima, bez vode i hrane, na visokim temperaturama. Majmune smo pronalazili u gepeku, kornjače u vrećama za kafu, papagaje ispod šasije u automobilu, u džakovima za krompir... Za razliku od živih, ubijene životinje se švercuju u vozilima sa duplim dnom, u branicima, u kamionima izmešane sa drugom robom – navodi Pavle Jovanović.

Pre 18 godina, Evropu i Srbiju tresla je afera "Balkanske ptice". Italijanska policija je godinama pratila i na kraju uhapsila organizovanu grupu krivolovaca i švercera koja je samo iz Srbije, tokom godina, iznela oko 2.000.000 ubijenih ptica.