Sveštenik iz Leskovca je igrom sudbine morao da porodi svoju ženu: Prekrstio se, a onda uzeo peškir kada se pojavila glavica

 

Foto: Srpski telegraf

Sveštenik se neplanirano našao u ulozi babice

Majka i beba će uskoro napustiti bolnicu, pa Dalibor i njegova supruga Tamara uveliko biraju ime za novorođenu devojčicu.

Presrećni sveštenik priznaje da mu nije bilo svejedno kad je shvatio šta se sprema.

- Supruga je bila uplašena, ja nisam smeo da se plašim... Pošto sam sveštenik, pribegao sam molitvi, prozborio sam: "Ajde Gospode, pomozi, Majko Božija i svi sveti..." Stavio sam peškir na krilo kad se pomolila glavica... Rukama sam je oslobodio i beba pade na peškir. Dok sam razmišljao da li da je okupam, došla je Hitna pomoć iz Leskovca, oni su se obradovali kao da je dete njihovo, iako im je bio kraj smene. Presekli su pupčanu vrpcu i odveli i majku i bebu u bolnicu. Danas ćemo odlučiti kako da je nazovemo na osnovu crkvenih praznika da ima imendan – kaže Dalibor.

Priznaje da je srećan što ga je Bog blagoslovio brojnim potomstvom, te da deca nisu nešto što treba planirati i sa čim kalkulisati.

- U današnjem kontekstu ako se planira šta treba i kako treba, nikad dovoljnog za decu. Treba znati da gde se život rađa, rađa se se sve. Samo rođenje je dar, a sve ostalo dođe sa njim. Moja poruka je da ne planiramo, da se radujemo tom daru, jer deca donose zadovoljstvo, uspeh, sreću a sa tim dođe i ono materijalno. Važno je da nas ima više ali i da ostanemo ovde, da naše okruženje učinimo boljim. Šteta je što naši kvalitetni ljudi odlaze, postaju poznati i uspešni negde drugde, treba ostati u svojoj zemlji, to je patriotski čin. Čovek se uvek treba pitati šta može da učini za svoju porodicu, za decu, za svoju zemlju i tim se treba rukovoditi – poručuje sveštenik.

Stefanović dugo godina služio u lebanskom selu Bošnjace gde je bio Arhijerejski namesnik a od 1. februara svešteničku službu obavlja u Leskovcu.