SRCE DA PUKNE! Sanja se vraćala iz crkve, a onda je usledio masakr: NATO bombarder za 6 minuta ugasio deset nevinih života!

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Najmlađa žrtva bila je petnaestogodišnja učenica Matematičke gimnazije Sanja Milenković. Vazdušni napad dogodio se na Svetu Trojicu, u vreme vašara u Varvarinu, kada je kod kod mosta bilo oko hiljadu građana.

Godišnjica je obeležena bogosluženjem u crkvi Presvete Bogorodice i pomenom kraj spomenika žrtvama.

Tog 30. maja 1999. godine, u nedelju na Svetu Trojicu, Sanja Milenković (15), talentovana matematičarka i đak generacije u Varvarinu, vraćala se sa dve drugarice iz crkve svojoj kući u selo Donji Katun. U 13.25 zatekla se na mostu na Velikoj Moravi, tačno u trenutku kada je NATO bombarder ispalio na njega dve rakete i srušio ga.

Teško ranjena Sanja je pala na obalu i dozivala u pomoć. Umesto pomoći, vratio se NATO bombarder da sa još dve rakete završi započeto, da pokosi one koji su došli da spasavaju nastradale u prvom udaru. Za šest minuta ugasio je Sanjin i još devet nevinih ljudskih života. Njih je NATO posle proglasio za "koleteralnu štetu".

Deset poginulo, 30 ranjeno Pored Sanje Milenković u masakru na Varvarinskom mostu poginuli su i Milan Savić (28), Vojkan Stanković (30), Zoran Marinković (33), Stojan Ristić (52), Ratibor Simonović (24), Ružica Simonović (55), sveštenik Milivoje Ćirić (66), Dragoslav Terzić (67) i Tola Apostolović (74).

Sporove pred međunarodnim sudovima za ovaj zločin porodice nisu dobile, ali je svet saznao istinu zahvaljujući i nemačkim državljanima koji su im pomagali.

Jedna od zaslužnih za širenje istine o ovom događaju posebno u Nemačkoj je i Gabrijela Senft, autorka klnujige "Varvarinski most".

Nema opraštanja

Sanjin otac Zoran Milenković ni posle dve decenije ne može da preboli smrt ćerke, niti da oprosti zločincima što su je ubili.

- Moja Sanja je bila đak generacije u Varvarinu, talentovan matematičar i godinu dana pre bombardovanja upisala je gimnaziju u Beogradu. Međutim, kada je počela NATO agresija dogovorili smo se da dođe kući, da bude sa nama. Mislili smo da je bezbednija u rodnom selu nego u velikom gradu. Tog 30. maja javila je da će sa drugaricama otići u crkvu, na liturgiju, a zatim i na obližnji vašar. Niko nije ni sumnjao da bi NATO agresor, ma kakav bio, mogao da baci bombi među tolike ljude, a tog dana bilo ih je više od hiljadu u okolini mosta - priseća se Milenković i opisuje stradanje svoje ćerke:

- Negde oko 13 časova Sanja je sa drugaricama Marinom i Marijanom izašla iz crkve i krenula kući, ka Donjem Katunu. Dvadeset i pet minuta kasnije prelazila je most preko Velike Morave. Tada je naišao NATO avion i ispalio dve bombe, koje su pale na nekoliko desetina metara od njih i prepolovile most. Onaj deo na kojem je bila Sanja pao je u vodu, a moja teško ranjena ćerka je ostala na njemu. Već tada je bila povređena, ali je pokušavala da se dokopa obale. Ko zna, možda bi preživela, možda bi se i izvukla da se pilot nije posle šest minuta vratio i ispalio još dve rakete. I to baš u trenutku kada su mnogi ljudi pritekli u pomoć nastradalima. Pored moje Sanje, poginulo je još devetoro ljudi, a 30 je teže i lakše ranjeno - kaže Zoran.

Sanja mi je spasila život Marina Lukić (33), Sanjina drugarica koja je bila sa njom na mostu u trenutku napada, rekla je da se svakog dana priseti masakra od 30. maja 1999. - Sanja je tog dana poginula, a meni je spasila život. I kao da je slutila nesreću. Nekoliko minuta pre napada rekla mi je da stavim ranac na leđa, jer je rat, pa ćemo možda morati da bežimo. U tom rancu je nakon bombardovanja završio ogroman geler, koji bi me sigurno ubio. Sećam se samo praska i mraka i kako letimo kroz vazduh. Pale smo na odlomljeno parče mosta, a Sanja je delom tela bila u vodi. Nije mogla da priča, ali je davala znake života. Onda je usledio drugi napad i više joj nije bilo spasa - ispričala je svojevremeno Marina Lukić.

Njemu nisu odmah rekli da mu je ćerka poginula.

Prvo sam čuo da je srušen most, onda sam saznao da je i Sanja bila na njemu, da je povređena. Tek u bolnici u Kruševcu saznao sam da je više nema.

Čista obest

On i dalje ne može da shvati da je neko iz čiste obesti odlučio da pobije obične, nedužne ljude, na mestu gde u blizini nije bilo nijednog vojnog objekta.

- Moje dete je žrtva zločina koji nazivaju "Milosrdni anđeo". Kakva je to ironija života! Moje dete je, kažu, kolateralna šteta. Ona je sada negde na nebu. Ona je moj anđeo čuvar... I dalje svakoga dana mislim na nju, svakoga dana se pitam zašto je moralo da bude baš tako. Znate, drugačije je to kada neko pogine u saobraćajnoj nesreći. Bol nije manji, ali bar znate da je to nesreća... Ovako me stalno razjeda saznanje da je moje dete ubijeno iz nečije obesti. Sada bi imala 35 godina, završila bi fakultet, verovatno ETF, udala se i imala decu. Ali neko je odlučio drugačije... - priča Sanjin otac Zoran Milenković.